Jovan Jovanović Zmaj u Beču: Grad u kom je pesnik lečio decu, pisao „Neven“ i tražio novi život

Od svih evropskih gradova kroz koje je prolazio, malo je koji ostavio tako dubok trag u životu Jovana Jovanovića Zmaja kao Beč. Srpski pesnik, lekar i urednik nije u austrijsku prestonicu došao kao slavni književnik, već kao čovek slomljen porodičnim tragedijama, koji je u velikom carskom gradu pokušavao da iznova izgradi i profesionalni i lični život. Upravo zato je bečki period Jovana Jovanovića Zmaja jedno od najzanimljivijih, ali i najmanje istraženih poglavlja njegove biografije.

Zmajev dolazak u Beč: lekar među srpskom emigracijom

Jovan Jovanović Zmaj se 1880. godine seli u Beč i otvara privatnu lekarsku praksu. Stanovao je u drugoj bečkoj opštini, u ulici Praterstraße 67, nedaleko od tadašnje Severne železničke stanice. U oglasu objavljenom u „Novosadskoj zastavi“ 19. oktobra 1880. godine, Zmaj je naveo da u stanu ima i posebnu sobu za prijem bolesnika, kao i uslove za lekarske konsultacije.

U Beč nije došao slučajno. Kao lekar, verovao je da je upravo u carskoj prestonici najbolje mesto za praćenje savremenih metoda lečenja dečjih bolesti. Taj grad je u drugoj polovini 19. veka bio jedan od najvažnijih medicinskih centara Evrope, a Zmaj je želeo da bude deo tog intelektualnog i naučnog kruga.

Bečki dnevnik Jovana Jovanovića Zmaja

Dve godine nakon dolaska u Beč, septembra 1882, Zmaj počinje da vodi svoj čuveni „Bečki dnevnik“, koji je beležio gotovo svakodnevno, čak i nakon odlaska iz Beča 1888. godine.

Ti zapisi danas predstavljaju dragocen istorijski dokument. U njima se vidi kako je izgledao život srpske inteligencije u Beču, kako je funkcionisala srpska zajednica u carskoj prestonici, ali i koliko je Zmaj bio opterećen borbom da istovremeno bude lekar, pesnik, urednik i hranitelj porodice.

„Neven“ i „Starmali“: Zmaj kao čovek koji je radio sve

Pored lekarske prakse, Zmaj je u Beču nastavio da uređuje svoja dva lista, „Neven“ i „Starmali“. U svojim beleškama često se žalio na težak položaj srpske štampe i nedostatak saradnika. Zapisao je da neki „Neven“ već zovu „uven“, a na drugom mestu ironično primećuje da u celom svetu verovatno ne postoji slučaj da jedan urednik mora sam da piše „i pesme i prozu i pouku i zabavu i šalu i zbilju“.

Upravo u Beču se vidi koliko je Zmaj bio moderna medijska ličnost svog vremena, čovek koji je istovremeno bio i intelektualac i praktičar, i pesnik i novinar, i lekar i društveni hroničar.

Najlepši bečki dani u Porzellangasse

Posle prve dve adrese, Zmaj se 23. oktobra 1882. godine seli u Porzellangasse 56, u devetoj bečkoj opštini. Tu će provesti najveći i najlepši deo svog boravka u Beču.

Sam je hvalio novi stan, četiri sobe, veliko predsoblje, kuhinju, čistoću i pogled na bašte sa zadnje strane zgrade. Posebno mu je bilo važno što je tom ulicom počeo da prolazi i tramvaj, što govori koliko je pratio urbani razvoj Beča tog doba.

Tadašnji Beč bio je jedan od najbrže rastućih evropskih gradova, mesto u kom su se susretali medicina, umetnost, politika i nove ideje. Upravo u tom okruženju Zmaj ponovo pronalazi životnu energiju nakon tragedije koja ga je zadesila smrću supruge i dece.

Porodični život posle tragedije

U Beču je sa Zmajem živela Marija Kostić, koja je brinula o njegovom domu, kao i njene ćerke Marija i Ana, koje je prihvatio kao sopstvenu decu. Dnevnički zapisi pokazuju jednu nežniju i intimniju stranu pesnika. Vodio ih je u šetnje, kupovao poklone i knjige, a malu Mariju je vodio i na važne društvene događaje srpske zajednice.

Ti detalji otkrivaju Zmaja kao čoveka koji je, uprkos ogromnim ličnim gubicima, pokušavao da ponovo stvori porodičnu toplinu.

Café Central i srpska intelektualna elita u Beču

Zmaj je često boravio i u čuvenom bečkom Café Central, kultnom mestu okupljanja intelektualaca, umetnika i političara u srcu Beča.

Upravo su takva mesta krajem XIX veka bila centri evropske kulture. Za srpske intelektualce u Beču, kafane i kafedžinice nisu bile samo mesta za odmor, već prave redakcije, klubovi i politički saloni. Zmaj je tu održavao kontakte sa srpskim studentima, lekarima, trgovcima i političarima koji su živeli ili prolazili kroz Beč.

Poslednja bečka adresa i povratak u Sremsku Kamenicu

Poslednju bečku adresu Zmaj je imao u ulici Hernalser Gürtel 13, u 17. opštini. Tu se useljava 1887. godine, a Beč napušta krajem 1888. kada se vraća u Sremsku Kamenicu.

Prema beleškama iz tog perioda, čak 90 odsto njegovih pacijenata bili su Srbi koji su živeli u Beču ili su se tu zatekli. To pokazuje koliko je bio važna figura srpske zajednice u prestonici Habzburške monarhije.

Zašto je bečki period Jovana Jovanovića Zmaja važan?

Kada se govori o Jovanu Jovanoviću Zmaju, najčešće se pominju njegove pesme za decu, „Đulići“ ili politička satira. Međutim, Beč otkriva jednog drugačijeg Zmaja, urbanog intelektualca, evropskog lekara, hroničara srpske dijaspore i čoveka koji je posle najtežih gubitaka uspeo da nastavi da stvara.

Upravo zato bečki život Jovana Jovanovića Zmaja nije samo epizoda u biografiji velikog pesnika. To je priča o srpskoj kulturi u Evropi XIX veka, o Beču kao centru srpske inteligencije i o čoveku koji je, lečeći druge, pokušavao da izleči i sopstvene rane.