Sukob i nasilje postaju vodeći pokretač internog raseljavanja

Sukobi i nasilje doveli su do rekordnih 32,3 miliona interno raseljenih lica u 2025. godini, što je prvi put u istoriji premašilo raseljavanje usled katastrofa, prema Globalnom izveštaju o internom raseljavanju za 2026. godinu koji je danas objavio Centar za praćenje internog raseljavanja (IDMC).

„Nikada nismo zabeležili tako zapanjujući broj raseljenih povezanih sa sukobima“, rekla je direktorka IDMC-a Trejsi Lukas.

„Kako se sukobi intenziviraju, često su isti ljudi ti koji su iznova i iznova iskorenjeni. Pa ipak, sistemi koji su namenjeni njihovoj zaštiti se demontiraju“, dodala je ona

Broj internog raseljavanja uključuje svaki slučaj kada je osoba primorana da beži unutar granica sopstvene zemlje, često više puta tokom godine.

U međuvremenu, broj ljudi koji su interno raseljeni ostao je blizu rekordnih nivoa, na 82,2 miliona, što je druga najveća brojka ikada zabeležena.

Novi, eskalirajući i ukorenjeni sukobi primorali su ljude da se više puta sele unutar svojih zemalja, što je dovelo do povećanja raseljavanja usled sukoba za 60 odsto u poređenju sa 2024. godinom. Kako se nestabilnost produbljivala tokom godine, Iran, sa 10 miliona internih raseljavanja, i Demokratska Republika Kongo, sa 9,7 miliona, zajedno su predstavljali dve trećine raseljavanja usled sukoba.

Katastrofe su takođe nastavile da pokreću velika prisilna kretanja. Oluje, poplave i druge opasnosti izazvale su 29,9 miliona interno raseljenih lica u 2025. godini, što je smanjenje od 35 odsto u poređenju sa izuzetno visokim nivoima iz 2024. godine, ali i dalje 13 odsto iznad godišnjeg proseka u poslednjoj deceniji.

Zemlje koje su ranije bile manje pogođene zabeležile su raseljavanja velikih razmera, dok su prethodna žarišta i dalje bila izložena, što ukazuje na stalno promenljive obrasce povezane sa promenljivom klimom i potrebom za ulaganjem u klimatsko prilagođavanje. Šumski požari su ilustrovali ovu promenu tako što su postali sve značajniji pokretač raseljavanja na globalnom nivou, čineći više od 694.000 raseljavanja u 2025. godini, što je druga najveća brojka zabeležena u ovoj opasnosti u poslednjoj deceniji.

Iako je ukupan broj interno raseljenih lica blago opao u poređenju sa 2024. godinom, ostao je blizu svog istorijskog vrhunca. Pad je delimično povezan sa prijavljenim povratcima, od kojih su se mnogi dogodili u nestabilnim uslovima.

„Unutrašnje raseljavanje desetina miliona je znak globalnog kolapsa u sprečavanju sukoba i osnovnoj zaštiti civila“, rekao je Jan Egeland, generalni sekretar Norveškog saveta za izbeglice (NRS).

„Bezbroj porodica se vraća u uništene domove i nestaju usluge – ili se uopšte ne mogu vratiti. Od DR Konga i Sudana do Irana i Libana, vidimo milione raseljenih pored prethodnog rekordnog broja proteranih iz svojih domova. Ne možemo ovako da nastavimo“, dodao je on.

Unutrašnje raseljavanje je ostalo veoma koncentrisano: skoro polovina svih interno raseljenih lica usled sukoba (31,4 miliona) živela je u samo pet zemalja, pri čemu je Sudan bio domaćin najvećeg broja treću godinu zaredom (9,1 milion), zatim Kolumbija (7,2 miliona), Sirija (6 miliona), Jemen (4,8 miliona) i Avganistan (4,4 miliona).

U 2025. godini, dostupnost podataka je opala u nekoliko konteksta zbog manjeg broja procena i smanjenog pokrića, ograničavajući vidljivost dinamike raseljavanja i situacije raseljenih lica.

Globalna nestabilnost se produbila 2025. godine, dovodeći interno raseljavanje do skoro rekordnih nivoa širom sveta.

Tokom godine prijavljeno je ukupno 62,2 miliona internih raseljavanja, uključujući rekordnih 32,3 miliona raseljavanja uzrokovanih sukobima i nasiljem i 29,9 miliona uzrokovanih katastrofama.

Raseljavanja usled katastrofa su opala u odnosu na ekstremne nivoe iz 2024. godine, ali rizici ostaju ozbiljni. 29,9 miliona raseljavanja usled katastrofa zabeleženih 2025. godine i dalje je bilo 13 odsto iznad proseka poslednje decenije, što podvlači fluktuirajuću, ali upornu žrtvu klimatskih i vremenskih šokova. Rastuće praznine u podacima rizikuju da prikriju razmere i uticaj kriza. U 2025. godini, IDMC je primetio smanjenu dostupnost podataka o raseljavanju u 15% praćenih zemalja, što je tri puta više od udela u 2024. godini.