Habsburško blago posle 100 godina ponovo pred javnošću: Može li Austrija da traži povrat dragulja?

Habsburško porodično blago, među kojim je i čuveni Florentinski dijamant od 137 karata, prvi put je javno izloženo u Kvebeku. Dragulji su više od jednog veka bili skriveni u kanadskom bankarskom sefu. Austrija je u međuvremenu otvorila pitanje vlasništva, ali odgovor na ključno pravno pitanje još nije konačan.

Više od 100 godina nakon što su nestali iz javnosti, dragulji povezani sa nekadašnjom carskom porodicom Habsburg ponovo su izloženi.

U muzeju Musée national des beaux-arts du Québec od 4. septembra predstavljeno je 15 istorijskih komada nakita, među kojima je i Florentinski dijamant od 137 karata. Kolekcija je povezana sa bivšom austrijskom caricom Zitom, koja je sa porodicom 1940. godine pronašla utočište u Kvebeku.

Kako je Habsburško blago završilo u Kanadi?

Posle sloma Austro-Ugarske monarhije 1918. godine deo nakita, koji se nalazio u carskoj riznici iznet je iz Austrije.

Kasnije je carica Zita deo porodičnog nakita odnela u Kanadu. Dragocenosti su završile u bankarskom sefu i ostale skrivene decenijama.

Prema porodičnoj verziji događaja, Zita je želela da tajna bude sačuvana 100 godina nakon smrti njenog supruga, cara Karla I, koji je umro 1922. godine. Lokacija nakita trebalo je da ostane tajna kako bi se zaštitilo porodično nasleđe. Tako je kolekcija ostala van javnosti sve do otkrivanja 2025. godine.

Danas je njen formalni vlasnik kanadski trust Fiducie Saint-Joseph, dok su direktni potomci Karla I i Zeit njegovi korisnici.

Florentinski dijamant je najveća zvezda kolekcije

Najpoznatiji predmet je Florentinski dijamant, istorijski kamen težak oko 137 karata.

Dijamant je posebno zanimljiv zato što njegova istorija seže do porodice Mediči i kasnije Habsburg-Lotaringije. Upravo zbog toga pitanje njegovog vlasništva nije samo porodični spor.

U priču je uključena i Italija.

Italijanski Senat je tokom 2026. godine razmatrao istorijsku i pravnu sudbinu Florentinskog dijamanta i pozvao na njegovo vraćanje u Italiju. U dokumentima italijanskog parlamenta navodi se da je dijamant bio deo imovine porodice Mediči i da je 1737. godine prešao Habsburg-Lotaringiji uz obavezu sadržanu u tzv. Porodičnom paktu.

Zbog toga se danas ne vodi samo pitanje Austrija ili Habsburgovci, već postoji i širi istorijski spor oko toga kome Florentinski dijamant zapravo pripada.

Da li Austrija ima pravo na Habsburško blago?

Za sada se ne može reći da Austrija ima utvrđeno pravo.

Austrijska vlada je u decembru 2025. formirala posebnu Florentinsku komisiju kako bi upravo to pitanje bilo pravno i istorijski ispitano.

Komisija treba da utvrdi kakva prava Republika Austrija danas može da ima nad nakitom koji je 1918. godine iznet iz carske riznice i kasnije pronađen u Kanadi. Posebno se ispituje da li Austrija ima pravni osnov da zahteva njegovo vraćanje i da li bi takav zahtev mogao da bude sproveden.

Austrijska komisija je počela rad 4. decembra 2025. godine, a rezultati se očekuju tokom jeseni 2026. godine.

Dakle, odgovor trenutno nije: „Austrija ima pravo na dragulje“.

Preciznije je reći:

Austrija smatra da postoji pitanje koje mora da bude pravno ispitano, ali konačna odluka o eventualnom pravu Republike Austrije još nije doneta.

Zašto je pitanje vlasništva toliko komplikovano?

Ključni problem je razlika između privatne imovine carske porodice i državne imovine monarhije.

Ako su određeni predmeti bili privatno vlasništvo Habsburgovaca, njihovi potomci imaju znatno jaču osnovu da ich danas smatraju porodičnim nasledstvom.

Ako su, međutim, predmeti bili deo državne ili institucionalne imovine tadašnje monarhije, pitanje njihovog prenosa iz Austrije posle 1918. godine postaje potpuno drugačije.

Upravo zato austrijska komisija ne ispituje samo gde su dragulji bili, već kakva su prava postojala nad njima 1918. godine i šta se sa tim pravima dogodilo tokom narednog veka.

A šta je sa italijanskim zahtevom?

Kod Florentinskog dijamanta situacija je još složenija.

Italijanski parlament navodi da je kamen istorijski povezan sa Medičijima i da je nakon prelaska Toskane pod vlast Habsburg-Lotaringije postao predmet posebnih naslednih i pravnih pitanja.

Italija je zahtev za dijamant pokretala još nakon Prvog svetskog rata. U parlamentarnim dokumentima se navodi da je tadašnja Republika Austrija tvrdila da više nije u mogućnosti da ga vrati jer dijamant više nije bio u njenom posedu.

Zato bi eventualni spor mogao biti mnogo komplikovaniji od jednostavnog zahteva Austrije prema porodici Habsburg.

Gde je Habsburško blago danas?

Za sada je odgovor jasan: u Kanadi.

Porodica Habsburg želi da kolekcija ostane upravo tamo, kao znak zahvalnosti zemlji koja je Ziti i njenoj porodici pružila utočište tokom Drugog svetskog rata.

Izložba u Kvebeku predstavlja prvi put da je kompletna kolekcija od 15 predmeta dostupna javnosti.

I upravo zato ovo nije samo priča o skupocenom nakitu.

To je priča o kraju jedne monarhije, izgnanstvu, Drugom svetskom ratu i porodičnoj tajni, koja je preživela čitav jedan vek.

A da li će Florentinski dijamant i ostali sporni predmeti ostati u Kanadi, pripasti potomcima Habsburgovaca ili će neka država uspeti da dokaže pravo na njih, još nije odlučeno.

Austrija svoj odgovor tek treba da dobije, a kod Florentinskog dijamanta dodatni zahtev postoji i iz Italije.