Ambasada Crne Gore izazvala komšijski spor u Londonu: Žena tuži gradske vlasti zbog anksioznosti

Ambasada Crne Gore izazvala je komšijski spor u Londonu, a svađa je stigla i do sudije Visokog suda.

Ovo nije klasičan spor sa komšijama, s obzirom na to da glavni akter poziva sve na piće i kanapee. Ipak, iznenadno pretvaranje porodične kuće sa pet spavaćih soba u Pimliku, u centru Londona, u ambasadu Crne Gore izazvalo je komšijsku svađu koja je stigla čak do stola sudije Visokog suda.

Prvi znaci problema pojavili su se kada je jedna stanarka ovog kraja u podnesku upućenom opštinskim vlastima ovog proleća navela da se ambasadin „jarbol za zastavu i prilično neukusna zastava ističu kao trn u oku“ među kućama u Kembridž stritu, koje imaju status zaštićenih objekata druge kategorije, prenosi Gardijan.

Druga osoba, koja je crnogorsku crvenu zastavu sa zlatnim obrubom opisala kao „kičastu“, ocenila je da je ambasada „u neskladu sa nenametljivo dostojanstvenim“ belim fasadama kuća iz kasnog regentskog perioda, koje je projektovao Tomas Kjubit.

Neki od kritičara, frustrirani zbog toga što pre postavljanja jarbola i ploče ambasade nije podnet zahtev za izdavanje građevinske dozvole, donekle su se umirili kada je otpravnik poslova balkanske države organizovao prijem uz piće.

„Možda bi bilo diplomatski da je to učinio na samom početku“, prokomentarisao je jedan stanovnik s dozom ironije – primećuje Gardijan.

Međutim, prijem nije bio dovoljan za ove Engleze, pa je jedna od komšinica ambasade, koja se našla u njenom neposrednom susedstvu, odlučila da slučaj iznese pred sud.

Dajana Simpson (35), koja živi sa roditeljima u Kembridž stritu, tuži gradsko veće Vestminstera.

Ona traži sudsko preispitivanje odluke i potencijalnu odštetu, uz obrazloženje da lokalne vlasti, kada je ambasada sa zakašnjenjem zatražila dozvolu za promenu namene objekta i postavljanje jarbola, nisu uzele u obzir uticaj koji bi dolazak Crne Gore u neposredno susedstvo mogao da ima na njeno mentalno zdravlje, imajući u vidu da je „ta zemlja poslednjih godina imala nekoliko sporova sa Rusijom“.

Gardijan nije obrazložio logiku ove izjave.

Simpson, ćerka bivšeg američkog diplomate koja živi u toj ulici više od tri decenije, prima invalidninu nakon što su joj dijagnostikovani klinička anksioznost, produženi kovid i funkcionalni neurološki poremećaj.

Dolazak ambasade toliko je uznemirio Simpson da joj, kako navodi u obrazloženju tužbe, redovno remeti noćni san.

„Često osećam potrebu da spavam u nekoj drugoj prostoriji, a ne u svojoj spavaćoj sobi u kojoj sam provela čitav život, kako bih sebi obezbedila makar neznatno olakšanje; ponekad to učinim unapred, a ponekad usred noći, kada ne mogu da umirim aktiviranu iskonsku reakciju mozga zasnovanu na ‘strahu’ (na primer, kada čujem škripu i odmah se uplašim da neko iz ambasade ulazi u moju sobu, uprkos tome što znam da je ta mogućnost veoma mala i da je takva reakcija uglavnom iracionalna)“, tvrdi ona.

Pozivajući se na kršenje zakona o ljudskim pravima i ravnopravnosti, Simpson je rekla da je razmatrala da li je „i dalje održivo da nastavim da živim u ovoj kući, u kojoj sam očekivala da ću imati mogućnost da živim do kraja života“, dodajući da bi je odlazak odatle otrgao od „čvrsto povezane lokalne zajednice“.

Simpson je rekla za Gardijan da je uverena u uspeh svog slučaja, u kojem tvrdi da opštinske vlasti nisu uzele u obzir njena zdravstvena stanja, da su postupale iracionalno i da su sprovele manjkavu javnu raspravu jer su, nakon što je Ministarstvo spoljnih poslova dalo saglasnost, unapred odbacile primedbe.

U svom odgovoru na tužbu, gradsko veće Vestminstera negira optužbe i navodi da „ne postoji nikakvo uverljivo narušavanje prava tužilje na dom, privatni i porodični život“.

Gradsko veće traži donošenje presude po skraćenom postupku, bez održavanja ročišta.

„Opštine su zakonski obavezne da donose odluke u skladu sa važećom politikom prostornog planiranja. U ovoj fazi ne bi bilo primereno da dalje komentarišemo slučaj“, kazao je portparol Gradskog veća Vestminstera.

Slučaj koji je pred sudijom Mouldom na razmatranju možda je neuobičajen, ali je skrenuo pažnju na mnogo češći sukob između manjih država, koje premeštaju ambasade zbog rasta kirija ili prodaje nekretnina, i stanovnika nekih od najbogatijih londonskih ulica.

Sjedinjene Američke Države imaju ambasadu u Londonu u impozantnoj, namenski izgrađenoj zgradi u obliku kocke sa 12 spratova, južno od Temze. Međutim, većina velikih država svoje ambasade tradicionalno smešta u Belgraviju, a ponekad i u naselja Saut Kensington, Najtsbridž i Mejfer. Manje države često žele da budu u blizini tih prestižnih diplomatskih predstavništava, ali da za zakup prostora ne izdvajaju podjednako velike sume.

Upravo zbog toga Crna Gora se smestila u Pimliko, nedaleko od autobuske stanice Viktorija. U međuvremenu je ambasada Turkmenistana otvorena u još jednoj adaptiranoj porodičnoj kući, u Viktorija roudu, u Kensingtonu. Međutim, ta lokacija udaljena je čak dva kilometra od velelepne francuske ambasade, koja se nalazi preko puta Prirodnjačkog muzeja.

Preseljenje ambasade Turkmenistana takođe je izazvalo nezadovoljstvo. „Ne mogu da razumem nedostatak obzira prema neposrednim komšijama“, napisao je jedan stanovnik u okviru javne rasprave koju je organizovala Kraljevska opština Kensington i Čelsi. „Ispitaću da li je bilo nekih nepravilnosti i, ako jeste, možda će biti potrebno da se ponovo obratim novinama“, dodao je on.

U svom dopisu, stanovnik je naveo i da bi za ambasadu Turkmenistana, bivše sovjetske republike u centralnoj Aziji, trebalo pronaći drugu lokaciju.

Ambasada se sada nalazi u kući u vlasništvu Tengkua Fahada (32), sina pokojnog kralja Malezije, koji se školovao na Itonu.