Mauthauzen iz Velikog rata: srpski novomučenici i moderni Samarićanin sa fresaka u spomen-kapeli

Na vojnom groblju iz Prvog svetskog rata Rajfendorf-Mauthauzen leži između 7000 i 8000 srpskih vojnika i civila koji su stradali u austrougarskom logoru. Kroz logor Mauthauzen do 1918. godine prošlo je oko 40.000 Srba, Italijana, Rusa i pripadnika drugih naroda. Da bi sačuvala sećanje na ovo veliko, ali nedovoljno poznato gubilište Srba, Srpska pravoslavna crkva  je o stogodišnjici Velikog rata na području logora izgradila kapelu posvećenu Svetim srpskim novomučenicima. Dve freske u spomen žrtvama naročite su.

Borba za preživljavanje kod zatvorenika austrougarskog koncentarcionog logora Mauthauzen je bila svakodnevna.

Logorski čuvari su ih ostavljali na otvorenoj hladnoći, s obzirom da se grad Mauthauzen nalazi nedaleko od Dunava, primoravavali ih na iscrpljujući fizički rad, a zbog nehigijenskih uslova javio se i smrtonosni tifus.

„Zabeleženo je u nekim knjigama da je neko od zarobljenika i stradalnika imao želju da, kada ih više ne bude, mesto bar bude obeleženo krsnim znamenjem“, kaže protojerej-stavrofor Dragan Mićić iz Eparhije austrijske za RTS.

U monografiji o kapeli u Mauthauzenu navodi se da je u logoru postojala baraka u kojoj su se logoraši molili, zbog čega se na današnji hram na groblju se gleda kao na obnavljanje tog prvobitnog. Ikonostas je bio drveni, ali je 7. jula 2022. u Spomen-kapeli srpskih novomučenika u Mauthauzenu odlukom Nj.P. episkopa Andreja zamenjen kamenim ikonostasom, „koji više odgovara prirodi i nameni spomen-hrama“, kako piše na sajtu SPC u Lincu.

Svedočanstvo užasa: ko su bili novomučenici

U spomen-kapeli, koja čuva sećanje na žrtve, sa južne strane, oslikani su Sveti srpski novomučenici. Freska svedoči o životu u logoru i rađena je prema fotografijama zarobljenika.

Iz zapisnika logorske uprave se zna  da su uz vojnike, naslikane u uniformama, u logoru boravili i seljaci, radnici i nekoliko sveštenika. Lopata i čekić, koje nose u rukama, simbolizuju svakodnevni život, jer su radili u obližnjem kamenolomu ili gradili puteve, dok srp prikazuje seosko poreklo pojedinih logoraša.

Na sredini malog hrama postavljena je jedinstvena ikona Srpskih novomučenika.

„Prelepa je i u potpunosti zadovoljava opis stradanja tih ljudi. Pokazuje zašto su ti mučenici uopšte bili tamo i zašto su stradali“, kaže otac Dragan.

Neočekivana pomoć tadašnjeg biskupa Linca

Na severnom zidu kapele, prikazan je oboleli srpski vojnik kojeg neguju logorski lekar dr Fridrih Koh i rimokatolički duhovnik, biskup Rudolf Hitmajer.

„Iako je to bio logor koji su držali Austrougari, ipak je bilo i onih koji su pomagali. Tako je, na primer, tadašnji biskup grada Linca redovno odlazio tamo; tamo se zarazio i umro. Bio je svestan rizika i činjenice da su ljudi bolesni, ali je ipak dolazio“, govori otac Dragan.

Biskup je bio moderni, zapadnoevropski Samarićanin, smatraju srpski duhovnici. Iako je prvo podržao rat protiv Srbije, kada je video situaciju u kojoj su zatvorenici, Hitmajer se preobratio. Nije pravio razliku između svog i tuđeg naroda i činio je milosrđe „neprijatelju“.

U logoru su preminula tri lekara pokušavajući da se izbore sa tifusom. Porodica doktora Fridriha Koha živi u okolini Linca i često posećuje vojno groblje, navodi se u monografiji o spomen-kapeli koju je objavila Eparhija.

Živopis spomen-kapele

Zadatak da spomen na ove srpske novomučenike, prenese na zidove kapele u duhu pravoslavnog živopisa, poveren je slikaru, đakonu Nikoli Lubardiću.

„Đakon Lubardić je izuzetan umetnik. Malo sam se nervirao dok je radio. Dođem tamo, a on spava. Kažem mu: ’Kako spavaš, čoveče Božji?’, a on odgovara: ’Oče, ovde je vrlo teško raditi.’ I ja sada zaista uviđam da mu je bilo teško, jer su nečiste sile i te kako radile protiv toga i nisu se radovale svemu ovome“, priča otac Dragan.

Otac Dragan podseća i da su hiljade kostiju mučenika zakopane na tom mestu, ali da je, iako je oslikavanje unutrašnjosti kapele dugo trajalo, freskopisac to radio sa ogromnom ljubavlju.

Vaskrsla zatvorenička crkva

Čekalo se 100 godina da počne gradnja spomen-obeležja – Kapele Svetih srpskih novomučenika. Spomen-kapela danas predstavlja pokloničko mesto na jednoj od mnogih Golgota srpskog naroda i spomenik žrtvama. Svake godine ga posećuju potomci logoraša i poštovaoci žrtava koji su postradali za slobodu.