Petrov: Preambula o Kosovu i Metohiji prva i završna reč Ustava

Čuvati Ustav danas, kada je vladavina prava pred najvećim izazovima na globalnom planu, na prvom mestu znači čuvati mir, podjednako kao i ljudsko dostojanstvo, istakao je predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov na naučnoj konferenciji „Dvadeset godina Ustava Republike Srbije“.

Petrov je u uvodnoj reči na konferenciji, koja se održava danas i sutra u Institutu za uporedno pravo u Beogradu, rekao da bez mira i ljudskog dostojanstva, demokratija i vladavina prava ne samo da su prazne ljušture, već su opasni simulakrumi koji nas neodoljivom lakoćom površnosti odvlače od najviše vrednosti u životu svakog pojedinca i svakog društva.

On je skrenuo pažnju na nekoliko naših mentalitetskih karakteristika koje dolaze do izražaja, u izvesnoj meri, i u odnosu prema Ustavu.

„Prva karakteristika je nezadovoljstvo Ustavom iz 2006. godine, koje se ticalo i procedure njegovog donošenja, ili kako bi to neki ustavni eksperti rekli, proceduralnog legitimiteta, i njegove sadržine, a to je, u najkraćem, da nije mnogo odmakao od omraženog Miloševićevog ustava, a da je u nekim odredbama bio i korak unazad“, rekao je Petrov i dodao da je druga crta odsustvo smisla za kontekstualnost, odnosno holistički pristup, prenosi RTV.

Naveo je da je Ustav Srbije iz 2006. kritikovan čak i zbog preambule, između ostalog, i zato što je ona sadržala odrednicu o Kosovu i Metohiji kao sastavnom delu Srbije, koja bi, kako je rekao, valjda trebalo da se nalazi isključivo u normativnom delu koji ustavno-pravno obavezuje, za razliku od preambule koja ima samo moralno-političku težinu.

„Upućivane su primedbe, koje se i danas mogu čuti, da je Ustav zbog evropskih integracija koje su ‘kroz evropske principe i vrednosti’ unete u definiciju države, podredio nacionalni identitet evropskom“, ukazao je Petrov.

Naglasio je da je odavno postalo očigledno da taj spoj „istorijske Kosovske preambule“ i člana 1. Ustava, koji navodno Srbiju stavlja isključivo na EU šine, jeste bio jedini mogući ustavni odgovor na određene istorijske nužnosti i političke izazove perioda u kojem je Ustav donet, prenosi Tanjug.

„Takva obaveza nije samo glavna intrepretativna norma, iako nije klasična pravna norma“, rekao je Petrov i dodao da je ona putokaz, ta da ako se taj putokaz ne poštuje, Ustav suštinski prestaje da važi i zamenjuje se novim.

Petrov je naglasio da je zbog toga za njega, posle 20 godina važenja, preambula Ustava iz 2006. prva i završna reč, precizirajući da ukoliko je se odreknemo ili izbrišemo, odričemo se našeg nacionalnog ustavnog identiteta i naše hiljaduvekovne državne, pravne i duhovne tradicije.

Kao treću mentalitetsku karakteristiku naveo je nepoštovanje forme, ističući da u pravu najčešće nema sadržine i suštine bez forme.

„Formu, međutim, neretko poistovećujemo sa preteranim formalizmom ili formalnošću, sa sitničavošću procedure ili opterećenošću tehnikalijama i gledamo kad god možemo da je smandrljamo“, rekao je Petrov.

Dodao je da forma, između ostalog, nosi dostojanstvo ili ga izražava i da zato na njoj treba insistirati u raznim prilikama i u raznim aspektima.