Austriji razmatra podizanje starosne granice za odlazak u penziju na 74. godine

U Austriji je pokrenuta nova debata o podizanju starosne granice za odlazak u penziju i to do čak 74 godine.

Stranka Neos i industrija žele razgovore na tu temu, ali sindikati se tome oštro protive.

Debata je pokrenuta nakon što je Nemačka iskazala nameru da sprovede u delo predloge Komisije za penzionisanjei podigne starosnu granicu za odlazak u penziju, to jest da je veže za rastući životni vek građana.

Poslanik Neosa Johanes Gaser smatra da je to signal i za Austriju.

„Naši susedi bi tako sledili primer Švedske. Pristup „nastavimo kao i do sada“ bio bi neodgovoran u svetlu demografskih trendova“, kaže Gaser.

Neos ističe da je Vlada Austrije već preduzela početne korake u tom pravcu, ali da to nije dovoljno.

„Austrija mora iskoristiti nemačku penzijsku reformu kao priliku da razgovara o budućnosti svog penzionog sistema „otvoreno, iskreno i pre svega, bez ideologije“, konkretno – kao u Nemačkoj – prilagođavajući starosnu granicu za penzionisanje očekivanom životnom veku“, traži Neos.

Gaser tvrdi da trenutno svaki četvrti evro iz budžeta ide u penzijski sistem i ukazuje da će se taj udeo dodatno povećati zbog starenja stanovništva.

„Oni koji ovo ignorišu rizikuju manje prostora za poreske olakšice i ulaganja u obrazovanje, zdravstvo i infrastrukturu“, upozorio je on.

Podršku ovom predlogu daje Udruženje industrijalaca, koje zahteva otvorene razgovore na ovu temu.

Iz perspektive industrije, s obzirom na starenje stanovništva, neophodno je imati hrabrosti da se jasno pozabavimo problemima, navode oni.

„Mere koje je do sada preduzela savezna vlada su početni koraci, ali su nedovoljne. Austriji su potrebne reforme kako bi se osigurala dugoročna finansijska održivost njenog penzionog sistema. Industrija takođe upozorava na smanjenje finansiranja obrazovanja, istraživanja, inovacija, infrastrukture i ekonomske konkurentnosti zemlje“, traže predstavnici industrije.

Sindikati se, međutim, tome protive i poručuju da je zahtev za podizanjem starosne granice za odlazak u penziju „ciničan“.

Šefica sindikata GPA Barbara Tajber istakla je da mnogi pre zakonske starosne granice odlaze u penziju zbog zdravstvenih razloga, ali i uslova na tržištu rada.

Prema Tajber, tri od deset zaposlenih ne mogu da zamisle da ostanu zdravi do penzije.

„Svako ko ovo ignoriše „igra politiku na račun onih koji zapravo podržavaju zemlju“, naglasila je ona.

„Rad do 70. godine“, nastavila je Tajber, je i „fantazija o penzijama u industriji“ i „noćna mora radnika“.

„Sve dok se ljudi stariji od 55 godina suočavaju sa lošim izgledima za ponovni ulazak u posao, a obim posla ostaje visok u mnogim sektorima, dalje povećanje starosne granice za penzionisanje je „skriveno smanjenje penzija“, objasnila je ona.

Savez sindikata Austrije (ÖGB) takođe odbacuje podizanje starosne granice na osnovu krutog, automatskog mehanizma.

„Ključno pitanje nije koliko dugo ljudi moraju da rade, već da li mogu da ostanu zdravi i rade do penzije“, istakla je Anja Hafenšer, stručnjak za penzije u ÖGB-u.

„Nije potrebno povećati starosnu granicu za penzionisanje, već kvalitet radnih mesta. Lako je zahtevati višu starosnu granicu za penzionisanje „iza stola“. Ključno pitanje je, međutim, da li ljudi sa 60, 62 ili 65 godina uopšte mogu da pronađu odgovarajuće zaposlenje, objasnila je ona.

Savez sindikata Austrije ukazuje na Dansku, gde je starosna granica za penzionisanje automatski povezana sa životnim vekom već oko dve decenije.

Prema projekcijama, oni rođeni oko 1996. godine i kasnije možda neće moći da se penzionišu dok ne dostignu standardnu starosnu granicu za penzionisanje od 74 godine. Za mlade ljude, to bi značilo znatno duži radni vek.

Hafenšer upozorava da viša starosna granica za penzionisanje „ne znači automatski održivost“, već ona prvenstveno povećava pritisak na ljude koji su već pod značajnim fizičkim ili mentalnim naporima. ÖGB se protivi automatskoj starosnoj granici za penzionisanje. Umesto toga, poziva na bolje uslove rada, veću zaštitu od fizičkog i mentalnog napora i stvarne karijerne izglede za starije radnike.