U Budvi otvoren festival „Ćirilicom“: Koliko god smo čuvali srpsku ćirilicu, ona je još više čuvala nas

Na Trgu između crkava u budvanskom Starom gradu sinoć je svečano otvoren deseti jubilarni festival „Ćirilicom“, koji iz godine u godinu okuplja najznačajnija imena iz sveta književnosti, pozorišta, muzike i vizuelnih umetnosti.

U okviru ceremonije otvaranja, prisutnima su se obratili arhiepiskop cetinjski mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, programski urednik festivala Mila Baljević i direktor i glavni urednik Radomir Uljarević. Festival „Ćirilicom“ zvanično je proglasio otvorenim Nikola Jovanović, predsednik Opštine Budva.

Blagosiljajući trud i pregalaštvo glavnih nosilaca ove manifestacije, pesnika Radomira Uljarevića i kulturnog radnika Mile Baljević, kao i svih onih koji su pomagali da se ona održi i razvije, Mitropolit Joanikije je kazao da je ćirilično pismo obeležilo duhovnost, kulturu i poslednjih više od 11. vekova istorije većine slovenskih naroda.

Ćirilica kod Srba, kako je istakao, nije samo pismo prebogate srpske književnosti u njenom blistavom kontinuitetu, već ona nepogrešivo obeležava i istoriju srpske državnosti. „Srpska ćirilica je za nepunih 12. vekova svog postojanja imala svoj razvoj, svoja povremena stradanja i stagniranja, zabranjivana i gonjena, bombardovana i spaljivana, ali je doživljavala nove procvate, obnove i prosvetljenja, istrajna i izdržljiva, žrtvena ko Mali Radojica, svagda junačna ko njeni Srbi pod vođstvom Svetog Petra Cetinjskog i Karađorđa“, rekao je mitropolit

Ćirilično pismo obeležilo je duhovnost, kulturu i poslednjih više od 11. vekova istorije većine slovenskih naroda. Ovim sveštenim pismom pisane su najljepše slovenske svete knjige, među njima i Miroslavljevo Jevanđelje koje je upisano u Uneskov registar Pamćenje svijeta kao kulturno dobro od izuzetnog značaja za celo čovečanstvo.

Ćirilica objedinjava ličnosti koji su svojim stvaralaštvom obeležile vremena duhovnog procvata njenih naroda, kao što su kod Srba Sveti Sava i Njegoš ili kod Rusa Jaroslav Mudri i Dostojevski, naglasio je mitropolit.

Ćirilica kod Srba nije samo pismo prebogate srpske književnosti u njenom blistavom kontinuitetu. Ona otkriva i dugu neprekidnu putanju pravne nauke kod Srba, od Zakona sudnog  iz 9. veka, preko Zakonopravila Svetog Save i Dušanovog Zakonika, od Stege Svetog Petra Cetinjskog do Opšteg imovinskog zakonika Valtazara Bogišića. Prema tome ona nepogrešivo obeležava i istoriju srpske državnosti, dodao je on.

“Posebno smo ponosni što je srpski živopis, koji se jasno prepoznaje u vrhovima svetske sakralne umetnosti, obeležen ćirilicom, što su ćirilični i naši prelepi hramovi od kojih su najpoznatiji na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Ćirilica je na zalasku Carstva Nemanjića ostala srpskom rodu kao jedina zastava slave i slobode, koju na Cetinju pod Orlovim Kršem hrabro podiže gospodar Đurđe Crnojević osnivanjem prve srpske ćirilične štamparije. Njena pismena zablistaše u gizdavoj Veneciji odkuda svojom duhovnom svetlošću obasjaše sve srpske zemlje trudom i iždivenijem znamenitog srpskog štampara Božidara Vukovića Podgoričanina. U vjeme zloglasnog turskog ropstva, ovim pismom se hrabriše i tešiše sveštenoslužitelji i monasi, po srpskim manastirima, učeći ćirilici svoja duhovna čeda, da bi se naučila hraniti se i krijepiti slovom istine i svakom rečju koja izlazi iz usta Božijih”, istakao je on.

Tragovi srpske ćirilice kroz našu istoriju otkrivaju nam kako smo vekovima sabirali znanja iz teologije i filosofije, istorije i zemljopisa, matematike, muzike i medicine, astronomije i fizike, pa nije čudo što je srpski narod stekao svjetsku slavu i na polju prirodnih nauka kroz Teslu, Pupina i Milankovića, naveo je mitropolit.

Srpska ćirilica je za nepunih 12. vekova svog postojanja imala svoj razvoj, svoja povremena stradanja i stagniranja, zabranjivana i gonjena, bombardovana i spaljivana, ali je doživljavala nove procvate, obnove i prosvetljenja, istrajna i izdržljiva, žrtvena ko Mali Radojica, svagda junačna ko njeni Srbi pod vođstvom Svetog Petra Cetinjskog i Karađorđa.

“Uz sve nauke i veštine, znanja i vrline, kojima nas je ćirilica vjekovima učila, naučila nas je da nikada ne budemo isključivi prema drugim azbukama, naročito ne prema latinici. Otkriva se da negovati ćirilicu, kod Srba, između ostalog, znači, osposobljavati se za poštovanje i prihvatanje istinskih duhovnih i kulturnih vrijednosti koje su iznedrili drugi narodi. Ovde se potvrđuje narodna mudrost: ko ne voli i ne čuva svoje neće umjeti ni tuđe čuvati ni poštovati. Kroz vrijeme potvrdila nam se još jedna istina: koliko god smo čuvali srpsku ćirilicu još više je ona čuvala nas”, naglasio je on.

Festival u Budvi traje do 15. septembra.