Više od polovine građana Austrije se plaši siromaštva u starosti

Oko dve trećine stanovništva Austrije nije sigurno da li će im novac biti dovoljan u penziji, a čak svaki drugi strahuje da će u starosti živeti u siromaštvu.

Mišljenja o održivosti prvog stuba penzionog sistema značajno se razlikuju. Dok radno sposobni uglavnom nisu sigurni da li će moći da sastave kraj s krajem u starosti, oni koji su već u penziji su primetno opušteniji.

Više od dve trećine onih koji već primaju državnu penziju dobro se finansijski snalaze – barem dovoljno dobro da održe svoj životni standard.

Međutim, nisu svi te sreće. Prema nedavnoj studiji “Bank99” skoro petina mora da dopunjuje penzionerski budžet kroz neki vid zaposlenja, dok 15 odsto dobija podršku porodice ili prijatelja.

Zabrinutost zbog budućih penzija je znatno izraženija među opštom populacijom – skoro dve trećine ispitanika nije sigurno da li će njihov novac biti dovoljan za pristojan životni standard u starosti.

Ova zabrinutost je posebno prisutna među ženama – od toga strahuje 69 procenata njih, ali i među onima starosti od 30 do 49 godina. Nešto više od polovine muči strah od siromaštva u starosti, a ova brojka raste na 60 procenata među ženama.

Međutim, skoro polovina ispitanika nema konkretnu predstavu o tome koliko će verovatno biti visoka njihova penzija. Ipak, 43 procenta se prvenstveno oslanja na državni penzijski sistem, dok se 38 odsto oslanja na profesionalne penzijske šeme.

Međutim, tačno polovina ispitanika očekuje da će morati da nastave da rade čak i nakon što dostignu starosnu granicu za penzionisanje.

Mnogi su već uzeli stvar u svoje ruke i preduzeli konkretne korake ka privatnom planiranju penzije. Ovo se odnosi na 58 procenata muškaraca, u poređenju sa samo 48 odsto žena. Štaviše, žene su sklonije (39 odsto) da se odluče za štedne račune ili knjižice sa niskim prinosom, koje često čak ni ne prate inflaciju, što rezultira gubitkom kupovne moći.

Muškarci, s druge strane, imaju rizičniji pristup planiranju penzije, sa 37 odsto ulaganja u hartije od vrednosti. Zlato i drugi plemeniti metali, kao i nekretnine, takođe igraju ulogu u planiranju penzije, dok su kriptovalute manje zastupljene – posebno među ženama, gde samo tri odsto ulaže u Bitkoin i druge kriptovalute.

Skoro polovina se oseća preplavljeno brojem dostupnih proizvoda za penzijsku štednju. Za 42 odsto tema je previše apstraktna i previše udaljena, dok se 53 odsto ljudi od 40 do 49 godina plaši da su prekasno počeli da štede za penziju.

„Svako ko želi da izgradi bogatstvo na duži rok trebalo bi da počne dovoljno rano“, kaže član upravnog odbora “Bank99” Bernhard Hohenegger.

On je istakao da planiranje penzije mora biti razumljivo, pristupačno i dostupno.
Za 43 procenta ispitanih, planiranje penzije ne uspeva zbog nedovoljnih prihoda. U proseku, ispitanici u Austriji mogu da izdvoje 288 evra mesečno za finansijsku sigurnost.

Prema studiji, regionalne razlike su znatne: u proseku, stanovnici pokrajine Forarlberg štede 422 evra mesečno za penziju, dok je u Beču prosek 396 evra. U Salcburgu, iznos pada na 208 evra, dok je Koruška na dnu sa mesečnim izdvajanjem od 177 evra.