Van der Bellen: Austrija oduvek mesto susreta, narod smo svi mi

Predsednik Austrije Alexander van der Bellen poručio je u obraćanju građanima povodom Nacionalnog praznika da je Austrija oduvek bila mesto susreta ljudi najrazličitijeg porekla, a da je Druga republika, koju danas slave, nastala na spremnosti da se učini prvi korak jednih prema drugima i razumevanju da podela unutar jednog naroda vodi pravo u ponor.

Van der Bellen je podsetio da je na današnji dan pre 71. godinu, parlament usvojio odluku o vojnoj neutralnosto Austrije.

„Pre 71. godinu, na današnji dan osvanuo je prvi dan, nakon završetka Drugog svetskog rata, kada nijednim stranim trupama više nije bilo dozvoljeno da ostanu na našoj suverenoj teritoriji. Veliki dan, važan za našu zemlju i za sve koji ovde žive“, podvukao je Van der Bellen.

Tek tada su, dodao je, bili istinski slobodni i nezavisni, a Austrija konačno postala slobodna, liberalna demokratija.

„Ta sloboda je značila i da ponovo preuzimamo punu odgovornost za to kako živimo zajedno i za našu budućnost“, kazao je predsednik Austrije.

Danas je, primećuje, teško da se čak i zamisli kakav je to osećaj morao biti.

„Pred nama je tada budućnost ponovo bila otvorena, puna nade i svetla.

Iza nas je ostalo mračno doba tridesetih godina prošlog veka i rat. Godine tokom kojih je jedna mizantropska, krajnje desničarska ideologija — nacionalsocijalizam — svrstavala ljudska bića u kategorije ´vrednih´ ili ´bezvrednih´ u kontekstu jednog izmišljenog ´nemačkog nacionalnog tela´ koje je trebalo da bude što je moguće ´čistije´ — pri čemu je zločinački režim proizvoljno odlučivao ko je dovoljno ´čist´“, ukazao je Van der Bellen.

Oni koji su pripadali tom sistemu nisu imali čega da se plaše, a oni koji nisu pripadali imali su razloga da se plaše svega – takvi ljudi su bili proganjani, zatvarani, deportovani, mučeni i ubijani, napomenuo je on.

„Glazura civilizacije je nestala. Režimu je bilo dozvoljeno sve. Na meti su se našle manjine — ljudi koji su, verni sopstvenim uverenjima ili humanitarnim načelima, štitili i branili svoje bližnje. A na kraju, dogodio se Holokaust – najveći zločin protiv čovečnosti – u kojem su saučestvovali i mnogi Austrijanci.

Sve se to dešavalo u ime opsesije etničkom čistotom – koncepta koji nije imao nikakve veze sa stvarnošću ljudskog postojanja, niti sa istorijom i identitetom Austrije. Jer, Austrija je oduvek bila mesto susreta ljudi najrazličitijeg porekla, koji su dolazili iz svih krajeva nekadašnje monarhije“, podvukao je Van der Bellen.

Predsednik, koji se na početku obraćanja svima koji žive u Austriji obratio na nemačkom, hrvatskom, slovenačkom i mađarskom, kao i na engleskom jeziku, naveo je i da su se još 1900. godine tu mogli čuti nemački, češki, poljski, rusinski, bosanski, hrvatski, srpski, slovenački, slovački, mađarski, italijanski i rumunski jezik.

„To su bili jezici koji su se svakodnevno koristili – a da ne pominjemo romski, jidiš, bečki dijalekt i sve druge varijacije tog divnog austrijskog jezičkog bogatstva. U Tirolu, na primer, svaka dolina ima svoj poseban dijalekt. To je stvarnost ljudskog postojanja. To je Austrija. To je naša mirna Evropa“, poručio je Van der Bellen i dodao da su se tim jezicima sada pridružili mnogi drugi, doneti tokom poslednjih nekoliko decenija.

Predsednik je istakao da je Druga republika priča o nesumnjivom uspehu, koja je postala moguća jer su izvučene pouke.

„Shvatili smo da dozvoljavanje podela unutar jednog naroda – uz nemilosrdno proglašavanje drugih neprijateljima, ismevanje, ponižavanje i progone – vodi pravo u ponor. Naučili smo da pronalazimo dobre kompromise i pružamo ruku jedni drugima – u duhu ´Lagerštrase´ (tradicije međustranačke saradnje). Upravo na tim zdravim kompromisima – na toj spremnosti da se učini prvi korak jedni prema drugima – izgradili smo Drugu republiku. I, iako se suočavamo sa mnogim novim izazovima i promenama – ne dozvolimo da naša domovina bude omalovažavana“, naglasio je Van der Bellen.

Uveren je da je razuman kompromis – stav da ćemo „svakako postići dogovor” – ona prava, uspešna austrijska formula, kao i da su temelji na kojima je zemlja izgrađena čvrsti i trajni: ljudska prava, Savezni ustav Austrije, uzajamno poštovanje i saradnja.

„Ne dozvolimo da nas ubede kako samo određeni ljudi u Austriji čine ´pravi narod´. Ne dozvolimo da nas podele. ´Narod´ – to smo svi mi. Bez obzira na to za koga glasamo, koga volimo, u šta verujemo, da li pripadamo manjini ili većini.

Svi smo mi ´narod´. Pripadamo jedni drugima i, baš kao u porodici, možemo pronaći način da živimo zajedno u miru i međusobnom poštovanju – pod uslovom da smo spremni da pružimo ruku jedni drugima i da u drugom prepoznamo sebe. Jer samo zajedno posedujemo snagu i moć da budućnost učinimo boljom za sve nas“, rekao je Van der Bellen.

Dodao je da ima još mnogo toga da se uradi.

„Ako pronađemo zajednički jezik, postignemo dobre kompromise i ne budemo tvrdoglavo insistirali na sopstvenim mišljenjima, možemo postići bilo šta“, zaključio je Van der Bellen.