Đukanović: Ako se pronađe bilo kakvo kršenje zakona, spreman sam da preuzmem odgovornost

Bivši predsednik i premijer Crne Gore Milo Đukanović kazao je, nakon saslušanja u Višem sudu u Podgorici u postupku koji se odnosi na privatizaciju Telekoma iz 2005. godine, da ima snažan utisak da je reč o pokušaju zloupotrebe državne institucije i nastavku, kako je naveo, političkog obračuna sa njim i politikom koju je predstavljao. Poručio je da je proces privatizacije sproveden u skladu sa ustavnopravnim sistemom i međunarodnim standardima, te da je spreman da preuzme odgovornost ukoliko se utvrdi bilo kakvo kršenje zakona.

Đukanović je kazao da se pozivu suda odazvao kao odgovoran građanin i da je to njegova standardna praksa u odnosu prema državnim institucijama.

„Odazvao sam se i ovog puta kada imam snažan utisak da je reč o pokušaju zloupotrebe jedne državne institucije, u ovom slučaju suda. Mislim da je reč o politikanskom nastavku jednog politikanskog obračuna sa mnom i sa politikom koja je konstituisala i dugo vodila jednu drugačiju građansku Crnu Goru zasnovanu na evropskim vrednostima“, rekao je Đukanović.

Ocenio je, kako prenosi RTCG, da postupanje u ovom slučaju, prema njegovom viđenju, narušava princip podele vlasti i predstavlja pokušaj izvršne vlasti da preuzme ingerencije tužilaštva i suda.

„Gledam na to, moram da vam kažem, onako, više kao na jedno potpuno neozbiljno i neodgovorno političko ponašanje. Govorim o politici jer sam čovek politike i 30 godina sam pokušavao da vodim politiku koja treba da bude u interesu obnove i razvoja Crne Gore kao građanske države, zasnovane na vladavini prava i zasnovane na evropskim standardima. Ovo što se sada događa je sušta suprotnost tome. Ovo je pokušaj revizije svega onoga što je Crna Gora na tom planu do sada napravila“, rekao je Đukanović.

Najavio je da će preduzeti pravne korake protiv onih za koje smatra da su zloupotrebili državne institucije.

„Preduzeću krivično gonjenje prema svima koji su pokušali i uspjeli da zloupotrebe državu, da zloupotrebe državnu instituciju, u ovom slučaju pravosudnu vlast, jer, bio ja bivši predsednik ili bivši premijer ili ne, meni su, kao i svim drugim građanima Crne Gore, zagarantovana moja prava i ta prava mora da štiti autoritativna država“, rekao je Đukanović.

Odgovarajući na pitanje novinara kako komentariše ranije ocene da je slučaj Telekom jedna od najkorumpiranijih afera u Crnoj Gori, Đukanović je kazao da je reč o još jednoj aferi koja je, kako tvrdi, dobila isti epilog kao i brojne druge.

„Jedna od gluposti koje smo čuli mnogo puta, iako je, kao što znamo, samo jedna u nizu afera koje su pokretane i koje su, gle čuda, dobile isti epilog. Pretpostavljam da je i vama, predstavnicima medija u Crnoj Gori, zanimljivo da protiče šest i po godina apsolutne nekontrolisane vlasti od strane nove političke strukture, nove parlamentarne većine, i da se tih šest i po godina ništa od tih afera nije dogodilo“, rekao je Đukanović.

Na pitanje da li se on, neko od članova njegove porodice ili političkog okruženja okoristio od prodaje Telekoma, Đukanović je naveo da je o tome već govorio 2023. godine, nakon što je Specijalno državno tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu MANS-a iz 2019.

„Odgovorno vam tvrdim da je taj proces obavljen u potpunom saglasju sa ustavnopravnim sistemom Crne Gore i u potpunom saglasju sa vrlo zahtevnim međunarodnim demokratskim i pravnim standardima. Odgovorno vam tvrdim takođe, i o tome postoji obimna dokumentacija, treba se samo malo potruditi da pogledate tu dokumentaciju“, kazao je Đukanović.

Dodao je da bi, ukoliko bi se pronašao dokaz o kršenju zakona, bio spreman da preuzme odgovornost.

„Ako tu bude pronađeno bilo šta što je nalik na kršenje zakona, a kamoli na primanje mita o kojem nema nijedne riječi obrazloženja, ja sam odmah spreman da bez suđenja preuzmem odgovornost na sebe, u interesu dokazivanja da ova država ima snage i da u njoj ima vladavine prava, da svako ko je odgovoran bude i pravno odgovoran pred nezavisnim pravosuđem u ovoj državi. Ponavljam vam: ništa od toga ne postoji“, rekao je Đukanović.

Na kraju je poručio novinarima da pregledaju dokumentaciju iz tog perioda.

„Kada ne rade državni organi svoj posao, hajde uradite vi to. Nemojte da čekate da vam ja kažem niti da meni verujete na reč ili da me a priori sumnjičite. Sve postoji. Svaki korak urađen u tom procesu postoji u arhivi i vidjećete da od ovoga o čemu se priča ne postoji ništa. Postoji samo jedno ogolelo, ništavno, primitivno politikanstvo“, zaključio je Đukanović.

Saslušanja su zatražena zbog sumnji da je tokom privatizacije državne telekomunikacione kompanije isplaćivan milionski mito putem navodno fiktivnih konsultantskih ugovora.

Njegova advokatica Svetlana Vujanović prethodno je kazala da su u pozivu dobili samo oznaku člana, ali da nisu znali zbog čega je Đukanović pozvan.

Prema njenim rečima, u podnesku koji im je predočio tužilac nije bilo navoda o okolnostima primanja mita.

„Kod primanja mita nema oštećenog kao subjekta koji može da preduzme gonjenje. Ne može Vlada da uzima posao državnog tužioca, jer zalazi u krivičnu zonu. Ne može pravosuđe da se poklapa do te mere da oni uzimaju ovlašćenja koja samo državno tužilaštvo po Ustavu ima da preduzima gonjenje za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti“, kazala je Vujanović.

Pored Đukanovića, planirana su saslušanja njegove sestre Ane Đukanović, biznismena Veselina Barovića, bivšeg direktora Telekoma Olega Obradovića i Damjana Hoste, koji je učestvovao u pregovorima o prodaji akcija.

Zaštitnik imovinsko-pravnih interesa države preuzeo je krivično gonjenje u ime Crne Gore nakon što je Specijalno državno tužilaštvo prošle godine odbacilo krivičnu prijavu Mreže za afirmaciju nevladinog sektora, uz obrazloženje da je nastupila apsolutna zastara.

Specijalno državno tužilaštvo je početkom avgusta 2025. godine zbog zastare odbacilo krivičnu prijavu protiv Mila Đukanovića, njegove sestre Ane i više drugih osoba.

Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Podgorici zauzelo je, međutim, stav da u ovom predmetu nije nastupila zastara. Tužilaštvo se potom žalilo Vrhovnom sudu, koji je njihovu žalbu odbacio kao nedozvoljenu, čime je otvoren put za nova saslušanja ključnih aktera više od dve decenije nakon privatizacije državnog telekomunikacionog operatera.

Afera se odnosi na privatizaciju iz 2005. godine, kada je tadašnja državna kompanija prodata Mađar Telekomu.

Američki istražni organi utvrdili su da je prilikom prodaje crnogorskog Telekoma plaćeno više od sedam miliona evra mita najmanje dvojici crnogorskih funkcionera i advokatici, sestri tada najvišeg vladinog funkcionera. U toj formulaciji bila je prepoznata advokatica Ana Đukanović, sestra bivšeg predsednika Crne Gore, koja je negirala optužbe i tužila medije koji su je pominjali u tom kontekstu.

Mađar Telekom, koji je deo Dojče Telekom grupe, u decembru 2011. godine platio je 95 miliona dolara u okviru poravnanja sa američkom Komisijom za hartije od vrednosti i berzu, koja ga je optuživala za podmićivanje zvaničnika u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori radi dobijanja poslova.

Komisija za hartije od vrijednosti SAD-a pokrenula je 2011. godine postupak protiv čelnika Mađar Telekoma zbog optužbi da su tokom privatizacija u Makedoniji i Crnoj Gori podmićivali zvaničnike.

Prema nalazima SEC-a, mito u slučaju Crne Gore, u iznosu od 7,3 miliona evra, plaćen je preko četiri lažna konsultantska ugovora „preko sestre najvišeg zvaničnika Vlade“, kako je tada navedeno.