Austrija uručila protest ambasadoru Rusije zbog hakerskog napada na Ministarstvo spoljnih poslova

Iza velikog sajber napada na Ministarstvo spoljnih poslova Austrije u januaru 2020. godine stoji ruska hakerska grupa „Turla“, zbog čega je ambasadoru Rusije u Beču uručen protest.

Prema pisanju dnevnik „Prese“, potvrđeno je da je iza napada stajala „Turla“, hakerska grupa za koju se tvrdi da je povezana sa ruskom obaveštajnom službom FSB.

Tokom napada, hakeri su ciljali IT sisteme Ministarstva spoljnijh poslova i uspeli da „izvuku“ interne informacije koje se odnose za Rusiju. Austrijskim vlastima je trebalo nekoliko nedelja da proglase da je napad završen.

Ministarka spoljnih poslova Beate Meinl-Reisinger istakla je da je ruski ambasador u Austriji obavešten da su sajber napadi na Austriju „neprihvatljivi“.

„Sajber napadi ugrožavaju našu bezbednost. Kada platni sistemi otkažu, železnički sistemi ili bolnice budu napadnuti, to pogađa sve. Evropa je suočena sa sve više takvih napada, a jedan od glavnih napadača je Rusija“, naglasila je ona.

Navela je da je i Austrija meta i da javnost ima pravo da zna odakle dolazi pretnja.

„Zato se ne krijemo iza diplomatskih fraza, već imenujemo odgovorne i preduzimamo mere“, poručila je šefica austrijske diplomatije.

Evropska unija je objavila da hakersku grupu „Turla“ direktno kontroliše 16. centar ruske obaveštajne službe FSB.

Centar FSB-a godinama vrši ozbiljne napade na vladine mreže i kritičnu infrastrukturu u EU.

Pored Austrije, meta hakera bile su i brojne druge države članice, uključujući Nemačku, Francusku, Poljsku, Kipar, Slovačku, Rumuniju, Finsku i Holandiju.

U Francuskoj su se hakeri infiltrirali u strateške vladine agencije počev od 2010. godine, a 2025. godine i u odbrambenu industriju.

Vladine agencije su takođe bile meta u Nemačkoj, a u Poljskoj su izvodili sabotaže protiv kritične infrastrukture kao što su elektrane.

Kao odgovor na ruski sajber napad, Evropska unija uvodi restriktivne mere protiv odgovornih. Sankcije EU usmerene su na ukupno devet pojedinaca i četiri entiteta.

Među njima su oficiri ruske vojne obaveštajne službe GRU, kao i sajber kriminalci, hakeri i privatne kompanije. EU tvrdi da su ti akteri delovali po direktnim uputstvima ili kontroli Rusije i da su doprineli naporima za destabilizaciju u Evropi.