Državljanstvo u zamenu za vojnu službu?

Austrijska vojska, Bundesheer, suočava se sa sve manjim brojem raspoloživog ljudstva, pa bi se pored mogućeg produženja obaveznog vojnog roka, fokus mogao usmeriti na pojedince migrantskog porekla, sugeriše Erwin Hameseder, predsednik Komisije za vojna pitanja.

On poziva na političku diskusiju o mogućnosti služenja vojnog roka za strane državljane.

S obzirom na sve manji broj regruta Hameseder, poverenik za rezervni sastav i predsednik Komisije za vojna pitanja, zalaže se za nove pristupe regrutovanju.

Govoreći za radio Ö1, on je ukazao na značajan potencijal koji postoji među muškarcima migrantskog porekla.

Predložio je podizanje starosne granice za stupanje u vojnu službu na 40 godina, kao i uvođenje mogućnosti dobrovoljnog služenja vojnog roka za strane državljane, što bi moglo biti povezano sa pojednostavljenim putem do sticanja austrijskog državljanstva.

Napeta situacija

Situacija sa ljudstvom u oružanim snagama je napeta: nedavno je samo 16 odsto pripadnika određene starosne generacije završilo šestomesečnu osnovnu vojnu obuku.

Portparol vojske Michael Bauer je za Ö1 ukazao na demografsku realnost koja stoji u osnovi ovog problema.

„Čak 61 odsto pripadnika jedne generacije ne podleže obaveznom vojnom roku — bilo zato što su žene ili zato što nisu austrijski državljani“, ukazao je Bauer.

Od onih koji podležu regrutnoj proceni, dodatni deo biva isključen zbog fizičke ili mentalne nesposobnosti, ili zato što se opredeljuju za alternativnu civilnu službu.

Ukupan broj osoba koje podležu regrutaciji je opao, delom i zbog manjeg broja rođenih u određenim generacijama.

Prema rečima Bauera, uticaj ovog šireg trenda se već oseća: budući da se osnovne funkcije, poput stražarske službe, rada u kuhinji i transporta, moraju održavati, mere štednje su trenutno „moguće samo unutar borbenih bataljona“.

Kako bi se suprotstavio ovom trendu, Hameseder predlaže da se fokus usmeri na muškarce koji nemaju austrijsko državljanstvo.

Hameseder je objasnio da pojedinci namerno odlažu proces sticanja državljanstva kako bi izbegli obavezni vojni rok.

On predlaže podizanje gornje starosne granice za početak osnovne vojne ili civilne službe sa 35 na 40 godina.

Uveren je da bi se time poslala jasna poruka da se „građanske dužnosti ne mogu izbeći na taj način“, a istovremeno bi se stvorio podsticaj za pojedince da ranije zatraže austrijsko državljanstvo.

Restriktivni uslovi

Komisija namerava da ispita mogućnost uvođenja dobrovoljnog služenja vojnog roka za strane državljane koji imaju legalan i trajan boravak u Austriji. To bi moglo podstaći integraciju i potencijalno biti direktno povezano sa dodeljivanjem državljanstva.

„Ako pojedinac nema krivični dosije, što znači da legalno boravi u Austriji, da je neosuđivan i da je spreman da služi vojni rok, onda je to tema o kojoj bi trebalo politički razgovarati. To bi takođe moglo učiniti put do austrijskog državljanstva privlačnijim. Lično, smatrao bih to pozitivnim korakom“, rekao je on.

Visoke prepreke za dobijanje austrijskog državljanstva nedavno su podstakle medijsku raspravu, ne zbog tvrdnji da se obrada zahteva namerno odlaže, već zbog relativno restriktivne politike naturalizacije u toj zemlji.

Neposredan povod bio je slučaj međunarodno priznatog politikologa Vedrana Džihića. Ovom poznatom politikologu, koji u Austriji živi već 33 godine, odbijen je zahtev za državljanstvo zbog nekoliko saobraćajnih kazni.

Vojna obaveza za žene?

Proširenje vojne obaveze i na žene predstavlja još jednu, dalekosežniju meru koja je predložena kao način za povećanje brojnosti vojnog osoblja.

Iako Komisija za vojnu službu nije dala konačnu podršku ovoj ideji, u svom završnom izveštaju ipak preporučuje analizu relevantnih podataka, uz uzimanje u obzir demografskih trendova i društvenih promena, kako bi se pripremilo za „eventualno proširenje obaveznog služenja vojnog roka i na žene, ukoliko se za tim ukaže potreba“.

Kada je reč o ovome, ministarka odbrane Claudia Tanner dosledno ističe da obavezno služenje vojnog roka za žene ne dolazi u obzir sve dok žene ne uživaju potpunu ravnopravnost u svim sferama društva.

Kao primer, ona navodi razliku u zaradama između polova, kao i teret neplaćenog rada na brizi o drugima, koji i dalje pretežno obavljaju žene.