Zašto se mladi vraćaju hobijima koji nemaju veze sa internetom?

Čitanje knjiga, razvijanje fotografije, sviranje instrumenta, pletenje, crtanje, kuvanje i rad u bašti ponovo privlače pažnju mladih. Aktivnosti koje su nekada bile deo svakodnevnog života njihovih roditelja i baka i deka, danas dobijaju novu popularnost, naročito među generacijama koje su odrasle uz pametne telefone i društvene mreže.

Ovaj trend često se opisuje kao povratak analognom načinu života. Mladi ne odbacuju tehnologiju, niti planiraju da se odreknu interneta. Sve češće, međutim, traže aktivnosti u kojima telefon nije u centru pažnje.

Razlozi su jednostavni: potreba za odmorom od ekrana, želja da se nauči nešto novo i zadovoljstvo koje donosi stvaranje nečega sopstvenim rukama.

Od skrolovanja do aktivnosti koje imaju konkretan rezultat

Veliki deo slobodnog vremena danas prolazi uz telefon. Društvene mreže, kratki video-snimci, poruke i različite digitalne platforme stalno nude novi sadržaj. I kada imamo nameru da se odmorimo nekoliko minuta, lako se dogodi da pred ekranom provedemo mnogo više vremena nego što smo planirali.

Upravo zato aktivnosti koje ne zahtevaju internet postaju privlačne. Pročitana knjiga, završena slika, pripremljen obrok ili komad odeće koji smo sami napravili daju vidljiv rezultat. Za razliku od beskonačnog niza objava na društvenim mrežama, hobi ima početak, proces i završetak.

To ne znači da je svaka digitalna aktivnost loša. Razlika je u tome što hobi omogućava da slobodno vreme provedemo na način koji sami biramo, bez stalnog reagovanja na obaveštenja i tuđi sadržaj.

Generacija Z ponovo otkriva aktivnosti starijih generacija

Pletenje, šivenje, razvijanje fotografija, pravljenje albuma, baštovanstvo i čitanje štampanih knjiga nekada su se smatrali uobičajenim hobijima. Danas se deo tih aktivnosti vraća u popularnost, posebno među mlađima.

U digitalnoj kulturi za njih se često koristi izraz „granny hobbies“, odnosno hobiji koji se tradicionalno povezuju sa starijim generacijama. Naziv je pomalo šaljiv, ali dobro opisuje zanimljiv preokret: mladi ponovo otkrivaju veštine koje su dugo bile potisnute brzim načinom života.

Ovaj trend nije ograničen samo na ručne radove. U njega spadaju i analogna fotografija, kolekcionarstvo, društvene igre, vođenje dnevnika, čitanje papirnih knjiga i odlazak na kreativne radionice.

Zajedničko im je to što zahtevaju vreme i pažnju, a ne neprekidnu povezanost sa internetom.

Da li su mladi zaista umorni od telefona?

Postoje pokazatelji da deo mladih želi više vremena van digitalnog sveta.

Prema nemačkoj studiji JIM za 2025. godinu, koja prati medijske navike mladih od 12 do 19 godina, 67 odsto ispitanika navelo je da uživa kada može da bude offline, bez pametnog telefona i interneta. To je osam procentnih poena više nego godinu ranije. Ipak, samo 36 odsto redovno isključuje telefon kako bi svesno izdvojilo vreme za sebe.

Sličnu sliku daje i evropski izveštaj Future Report 2025. Među mladima obuhvaćenim istraživanjem, 31 odsto navelo je bavljenje hobijima kao jedan od načina održavanja ravnoteže između online i offline života. Vreme provedeno sa porodicom i prijateljima uživo navelo je 43 odsto ispitanika.

Ovi podaci ne znače da se čitava generacija odriče društvenih mreža. Pokazuju, međutim, da potreba za vremenom bez ekrana postoji i da mladi sve češće razmišljaju o tome kako provode slobodno vreme.

Zašto hobi može da bude dobar način odmora?

Jedna od prednosti hobija jeste promena vrste pažnje koju zahtevaju. Umesto brzog prelaska sa jednog sadržaja na drugi, osoba se usredsređuje na jedan zadatak.

Kada neko crta, kuva, popravlja bicikl ili svira gitaru, pažnja je usmerena na konkretnu aktivnost. Potrebno je pratiti korake, vežbati i prihvatiti da rezultat ne dolazi odmah.

Takav proces može doneti osećaj zadovoljstva i napretka. Čovek vidi šta je naučio, šta je napravio i u čemu je postao bolji.

Hobi takođe ne mora da bude produktivan u poslovnom smislu. Ne mora da donosi novac, da se pretvori u dodatni posao niti da bude predstavljen na društvenim mrežama. Njegova vrednost može biti upravo u tome što se radi zbog ličnog zadovoljstva.

Hobiji ponovo postaju način upoznavanja ljudi

Iako se mnoge od ovih aktivnosti mogu obavljati samostalno, one sve češće postaju i prilika za druženje.

Klubovi čitalaca, fotografske grupe, radionice keramike, kursevi kuvanja i društvene igre okupljaju ljude sa sličnim interesovanjima. Umesto komunikacije preko komentara i poruka, učesnici provode vreme zajedno i dele iskustvo.

To je posebno značajno u velikim gradovima, gde ljudi mogu svakodnevno biti okruženi drugima, a ipak imati malo prilika za upoznavanje kroz zajedničke aktivnosti.

Hobi pruža prirodan povod za razgovor. Nije potrebno smišljati temu ili tražiti razlog za upoznavanje – dovoljno je da se ljudi okupe oko nečega što ih zanima.

Koje offline hobije vredi isprobati?

Povratak aktivnostima van interneta ne zahteva posebnu opremu niti velika ulaganja. Za početak je dovoljno izabrati nešto što nas zanima i odvojiti malo vremena tokom nedelje.

Neke od aktivnosti koje se lako mogu uklopiti u svakodnevni život su:

• Čitanje knjiga: nekoliko stranica dnevno može biti dobar početak za stvaranje čitalačke navike.

• Fotografija: analogni aparat nije neophodan; važno je učiti o kompoziciji, svetlu i posmatranju okruženja.

• Crtanje i slikanje: aktivnosti koje ne zahtevaju prethodno iskustvo niti poseban talenat.

• Kuvanje i pečenje: prilika da se nauče novi recepti i razviju praktične veštine.

• Pletenje i šivenje: kreativni hobiji koji omogućavaju da se napravi nešto korisno.

• Baštovanstvo: čak i nekoliko biljaka na balkonu može biti dobar početak.

• Sviranje instrumenta: potrebno je vreme i vežba, ali napredak može biti posebno motivišući.

• Društvene igre: jednostavan način da se slobodno vreme provede sa porodicom i prijateljima.

Najvažnije je da aktivnost bude prilagođena ličnim interesovanjima, a ne trenutnom trendu.

Ne mora svaki trenutak slobodnog vremena da bude na internetu

Povratak analognim hobijima ne predstavlja rat protiv tehnologije. Internet je omogućio da učimo, pronalazimo ljude sa sličnim interesovanjima i otkrivamo aktivnosti za koje možda ranije ne bismo ni znali.

Problem nastaje kada digitalni sadržaj zauzme gotovo svaki slobodan trenutak, pa za druge aktivnosti više ne ostane dovoljno vremena.

Zato je možda najvažnija poruka ovog trenda jednostavna: ne moramo stalno biti povezani da bismo bili u toku sa svetom.

Ponekad je dovoljno odložiti telefon, uzeti knjigu, otići u šetnju, zasaditi biljku ili naučiti nešto novo. Ne zbog fotografije koju ćemo objaviti, već zbog vremena koje smo posvetili sebi.