Mržnja na internetu pogađa polovinu učenika

Iskazivanje mržnje na internetu je u porastu, pokazuje istraživanje „Statistik Austria“, prema kojem je prošle godine 37 odsto đaka navelo da se susrelo sa mržnjom na internetu u prethodna tri meseca.

Poređenja radi 2023. godine to je navelo 31 odsto đaka.

Takve objave najčešće su usmerene na političke ili društvene stavove (31 odsto), religiju ili poglede na svet (26 odsto), odnosno etničku pripadnost (25 odsto).

Negativni komentari posebno pogađaju mlade.

Prema istraživanju, nešto manje od četvrtine stanovništva (24 odsto) primetilo je neprijateljske ili ponižavajuće komentare zasnovane na seksualnoj orijentaciji ili rodnom identitetu, dok je 20 odsto ispitanika primetilo napade zasnovane na polu, a 17 odsto one zasnovane na fizičkim ili mentalnim poteškoćama.

Prošle godine, stopa uočavanja mržnje na internetu u Austriji bila je ispod proseka EU-27 (40 odsto). Najveći udeo ljudi koji su primetili govor mržnje na internetu zabeležen je u Irskoj (66 odsto), a zatim u Mađarskoj i Finskoj (po 56 odsto). Najniže vrednosti zabeležene su u Grčkoj (26 odsto), Letoniji (28 odsto), te Litvaniji i Bugarskoj (po 30 odsto).

Uočavanje govora mržnje takođe je poraslo na nivou cele EU u odnosu na 2023. godinu, sa 34 na 40 odsto.

„Naročito su se mlađe, visokoobrazovane osobe i aktivni korisnici društvenih mreža susretali sa mržnjom na internetu, češće od proseka”, istakla je generalna direktorka „Statistik Austria“ Manuela Lenk.

Sa sadržajem punim mržnje na internetu se susreo 51 ptrocenat ispitanika iz starosnih grupa od 16 do 24 i od 25 do 34 godine. Među osobama starosti od 35 do 44 godine taj procenat je iznosio 40 odsto, dok je među onima od 65 do 74 godine bio znatno niži – 20 odsto.

Takođe su uočene izrazite razlike u zavisnosti od stepena obrazovanja. Dok se četvrtina pojedinaca sa samo završenim obaveznim obrazovanjem susrela sa neprijateljskim ili ponižavajućim sadržajem, taj udeo je iznosio 53 odsto među osobama sa univerzitetskom diplomom.

Đaci su posebno često prijavljivali susret sa takvim sadržajem – u 55 odsto slučajeva.

Društvene mreže su u ovom kontekstu odigrale ključnu ulogu – 68 odsto stanovništva koristilo je društvene mreže u periodu od tri meseca pre sprovođenja istraživanja. Od tog broja, 45 odsto je izjavilo da se na internetu susrelo sa neprijateljskim ili ponižavajućim sadržajem.