Noćas počinje zimsko računanje vremena, kazaljke se pomeraju za jedan sat unazad

Zimsko računanje vremena ove godine počinje noćas, u 3.00 sata pomeranjem kazaljki na časovnicima za jedan sat unazad.

Letnje računanje vremena u ovoj godini se završava u nedelju, 25. oktobra u 3.00 sata ujutru kada treba pomeriti časovnike za jedan čas unazad, na 2:00 časa.

Austrija prati standardno Centralno evropsko vreme (CET, UTC+1), dok se tokom letnjeg perioda koristi Centralno evropsko letnje vreme (CEST, UTC+2).

Ova praksa je usklađena sa većinom evropskih zemalja.

Zašto je uvedeno letnje računanje vremena?

Letnje računanje vremena uvedeno je u Evropi 1973. godine, nakon naftne krize, sa ciljem uštede energije. Pomeranje sata imalo je za cilj da obezbedi dodatni sat dnevne svetlosti za preduzeća i domaćinstva. Francuska je bila prva zemlja koja ga je usvojila. Austrija ga je uvela tek 1979. godine, zbog administrativnih izazova i želje da uskladi rasporede u saobraćaju sa Švajcarskom i Nemačkom — koje su obe usvojile letnje računanje vremena 1980. godine.

Jedan region odustaje od pomeranja satova

Iako se godinama vodi rasprava o ukidanju prakse pomeranja satova, kanadska provincija Britanska Kolumbija preduzela je odlučan korak ove godine. Dana 8. marta, satovi su tamo pomereni unapred — poslednji put. Kada 1. novembra u većem delu Kanade počne standardno (zimsko) računanje vremena, satovi u mestima poput Vankuvera ostaće nepromenjeni.

Shodno tome, 8. mart 2026. godine označio je poslednje pomeranje satova za veći deo Britanske Kolumbije. Ubuduće će ova provincija tokom cele godine primenjivati vremensku zonu UTC−7. Pokrajinska vlada navodi nekoliko razloga za ovu odluku, uključujući smanjenje pritiska na porodice i jednostavnije planiranje za preduzeća. Neki regioni imaju posebne aranžmane zbog svojih postojećih politika o vremenskim zonama.

Više od 40 poslanika Evropskog parlamenta traži ukidanje pomeranja sata

Više od 40 poslanika Evropskog parlamenta iz 15 zemalja EU, uključujući Austriju, koji predstavljaju šest političkih grupacija, uputilo je pismo (datirano u oktobru 2026. godine) u kojem pozivaju ministre saobraćaja zemalja EU da ponovo razmotre ukidanje sezonskog pomeranja sata. Iako je Evropski parlament još 2019. godine pozvao na ovu promenu, predlog je ostao blokiran u Savetu EU. Ovu novu inicijativu pokrenuo je nemački poslanik iz redova Evropske narodne partije (EPP), lekar Peter Liese, koji takođe ukazuje na zdravstvene aspekte ovog pitanja.

„Evropska komisija je u septembru 2018. godine predstavila zakonodavni predlog za ukidanje sezonskog pomeranja sata. Evropski parlament je u martu 2019. godine velikom većinom usvojio svoj stav. Ipak, više od sedam godina kasnije, Savet još uvek nije uspeo da postigne zajednički stav“, navodi se u pismu.

Javne konsultacije koje je Komisija sprovela 2018. godine pokazale su da 84 odsto od približno 4,6 miliona ispitanika podržava ukidanje ove prakse.

Evropska komisija najavljuje novu studiju

Evropska komisija namerava da do kraja godine predstavi novu studiju o ovoj temi, potvrdio je nedavno portparol Komisije, istovremeno ta ustanova naglašava da bi odluka o tome da li će trajno usvojiti letnje ili zimsko računanje vremena trebalo da bude na pojedinačnim državama članicama; nakon zahteva država članica za dodatnim analizama, Komisija je naručila studiju koja bi trebalo da pomogne u procesu donošenja odluke.

Iako je Evropski parlament još 2019. godine glasao za ukidanje prakse pomeranja sata, to još uvek nije sprovedeno. Za ukidanje ovog sistema bila bi potrebna kvalifikovana većina, zasnovana kako na broju stanovnika, tako i na broju država članica, koja bi podržala tu promenu. Međutim, države članice su i dalje podeljene po tom pitanju.

Istraživanje javnog mnjenja instituta “Market” je pokazalo da većina Austrijanaca nije zadovoljna stalnim prelaskom sa letnjeg na zimsko računanje vremena i obrnuto. Prema tim rezultatima, 54 odsto ispitanika bi želelo da se letnje računanje vremena uvede kao trajno, dok 26 odsto preferira trajno zimsko (standardno) računanje vremena. Samo 20 odsto podržava zadržavanje trenutnog sistema pomeranja kazaljki na satu.

Argumenti u korist trajnog letnjeg računanja vremena

Glavni argument u prilog trajnom letnjem računanju vremena jeste to što uveče duže ostaje svetlo; 43 odsto ispitanika navelo je ovo kao svoj glavni razlog. Među ostalim prednostima pominju se veće mogućnosti za večernje aktivnosti na otvorenom (40 odsto), pozitivan uticaj na lično raspoloženje (39 odsto), kao i ušteda energije usled manje potrebe za veštačkim osvetljenjem u večernjim satima (29 odsto).

Argumenti protiv pomeranja kazaljki na satu

Kao argument protiv pomeranja kazaljki, 41 odsto ispitanika prvenstveno navodi poremećaj biološkog ritma organizma koji nastaje kada se sat pomeri sat vremena unapred. Trideset četiri odsto ispitanika ističe da se, naročito, stariji ljudi i mala deca često teško prilagođavaju ovoj promeni. Pored toga, 32 odsto ispitanika navodi da u početku stvari idu nešto teže, a ljudi se nekoliko dana mogu osećati umorno. Ipak, sveukupno gledano, 63 odsto Austrijanaca smatra da im je „veoma lako” ili „prilično lako” da se prilagode novom vremenu nakon pomeranja satova unapred.