Raste broj učenika ponavljača u Austriji

U Austriji znatno više đaka mora da ponavlja razred tokom školovanja nego u većini drugih industrijalizovanih zemalja, a taj trend je u porastu.

Prema najnovijem PISA istraživanju, 18 odsto petnaestogodišnjaka izjavilo je da je bar jednom ponovilo razred.

U školama koje se nalaze u sredinama sa nepovoljnim socio-ekonomskim uslovima, taj procenat je iznosio čak 36 odsto.

Prosek zemalja OECD-a, kada je reč o ponavljanju razreda, iznosio je nešto manje od 11 procenata 2025. godine, dok je u zemljama sa najboljim rezultatima, poput Estonije i Irske, taj udeo bio manji od pet procenata.

Čak i tokom osnovne škole, devet procenata učenika mora da ponovi bar jedan razred, a isti udeo važi i za takozvanu „Mittelschule“ (opštu srednju školu) i za niži nivo „AHS-a“.

Ponavljanje razreda je relativno retko na višem nivou „AHS-a“ ili u stručnim srednjim školama (četiri procenta).

Izuzetno je retko da učenici moraju da pohađaju isti razred tri puta (manje od dva procenta).

PISA istraživanje iz 2025. godine pokazuje posebno visok udeo učenika koji ponavljaju razred među onima čiji roditelji imaju niske prihode i nizak nivo formalnog obrazovanja ili među onima koji su doselili iz inostranstva (28, odnosno 30 procenata).

S druge strane, relativno je malo učenika koji ponavljaju razred među mladima iz bogatijih porodica čiji roditelji imaju visoko obrazovanje, kao i među onima koji pohađaju privatne škole ili žive u ruralnim područjima (oko jedne desetine).

Iako je ponavljanje razreda postalo ređe u zemljama OECD-a od 2012. godine, trend u Austriji nastavlja da raste –  između 2012. i 2025. godine, udeo učenika koji ponavljaju razred porastao je sa 12 na 18 procenata.

U Evropi se slični podaci beleže samo u Španiji, Nemačkoj i zemljama Beneluksa koje, poput Austrije, imaju relativno veliki broj učenika iz imigrantskih porodica sa niskim prihodima i – sa izuzetkom Španije – pokazuju snažnu povezanost između socijalnog porekla i rezultata na PISA testu.

Najviše stope ponavljanja razreda – 30 procenata ili više – beleže se u sredinama sa velikim brojem mladih iz porodica sa niskim prihodima. Na dnu liste nalazi se Ruanda, gde više od polovine učenika ponavlja bar jednu školsku godinu.

Prema podacima OECD-a, učenici koji se suočavaju sa većim obrazovnim izazovima imaju znatno veću verovatnoću da ponove razred, čak i kada su njihovi rezultati na PISA testu na istom nivou kao kod vršnjaka iz imućnijih i obrazovanijih porodica.

Andreas Schleicher, direktor OECD-a za obrazovanje, već dugo kritikuje praksu ponavljanja razreda i iz drugih razloga: dodatne godine predstavljaju trošak za sistem, a ne pomažu učenicima kojima je potrebna podrška da nadoknade propušteno.

Istovremeno, ova praksa stigmatizuje i demotiviše decu i mlade, čime se povećava rizik od napuštanja školovanja.

Nasuprot tome, zemlje sa najboljim rezultatima na PISA testiranju ili uopšte ne predviđaju ponavljanje razreda u tradicionalnom smislu (Japan) ili to čine veoma retko (Estonija i Irska: pet procenata, Južna Koreja: nešto manje od 2 procenta).

Umesto da zadržavaju učenike u školi duže vreme, ove zemlje se fokusiraju na pružanje individualizovane podrške deci i, gde je to potrebno, pomoći njihovim porodicama.