Simeunović : Granice nisu samo linije razdvajanja, već i mesto dodira

Granice nisu samo linije razdvajanja, već su i mesto dodira, istakao je akademik Dragan Simeunović prilikom prezentacije svoje knjige „Granice i identitet“ u Beču.

„Za granice se tvrdi da su čvrste i nepromenjive, ali ipak smo svedoci, gledajući kroz istoriju, da se brzo i neprekidno mejaju. Nakon bombardovanja je kod mene došao strani kolega i rekao da smo mi na Balkanu večiti problem, a da su sada povukli granice, koje su večne, i na osnovu čega će biti mirno. Na to sam poslao asistenta da mi kupi dva udžbenika istorije osnovnog obrazovanja, koje sam pokazao kolegi, a na svakoj drugoj ili trećoj strani je bila nova mapa balkanskog prostora, nove granice“, preneo je akademik.

Simeunović je objasnio da čovek ima potrebu za granicom – ne voli je, ali mu trebaju.

Čovek je, prema njegovim rečima, biće straha i biće moći, a pošto mu je potrebna bezbednost treba mu neka teritorija.

„Balkan sa neprekidnim pomeranjem granica nije ništa drugo nego hiljadu kilometara široka i hiljadu kilometara duboka granica. Naš mentalitet je mentalitet graničara. Granica je prostor dodira, koji se prožima“, objasnio je on.

Osvrnuvši se na aktuelne događaje, kazao je da se ratovi vode zbog teritorija – neko hoće da se proširi, a neko smatra da mu ta teritorija pripada, dok je princip proširenja različit, povod je uvek isti, povećanje svog dobra.

Granice, kako je podvukao, ne moraju biti mesto konflikta, što najčešće jesu, već mesto dodira.

On je ukazao da je globalizam proglasio kraj granica, ali ih je ipak ponovo uveo tokom migrantske krize.

Simeunović, govoreći o identitetu, rekao je da postoji lični i kolektivni identitet, i da je identitet u velikoj meri nešto subjektivno.

Upitao je da li se identitet može menjati i došao do zaključka da to može neko vreme.

„Ako se menja identitet iz neke koristi i potiskuje stari, istraživanja pokazuju da u samosvesti postoji jedno zrnce, koje ne može da se promeni, i ono postaje izvor najvećeg zla. Tada se čovek odlučuje da počini najveće zločine jer ne može da to zrnce izbaci iz sebe, pa su mu potrebni svedoci da se promenio. Identitet je večan i postoji zrno oko kojeg obmotavamo naše iskustvo, gradimo naše stavove. Pogledajte Hrvate kako zaigraju kolo kada čuju srpsku narodu muziku“, objasnio je Simeunović.

Osvrnuo se i na veštačku inteligenciju rekavši da je po prvi put čovek stvorio nešto što ne može da kontroliše.

„Imamo sada čudovište, koje se sa nama poigrava isto kao što to rade deca sa majkama. To je mračni izazov ljudskom rodu. Mogućnost da ljudski rod bude totalno pokoren je varijanta apokalipse koju je najavljivala religija odavno“, istakao je on.

Na prezentaciji knjige, u organizaciji Ambasade Srbije u Austriji, Predstavništvu RS u Beču, Jelena Delibašić iz izdavačke kuće Prometej, rekla je da se radi o izuzetnom naučnom ogledu na značaj granica, koje ne predstavljaju samo demarkaciju, već su mesto preplitanja.

Prisutnima se obratio i ambasador Srbije u Austriji Marko Blagojević, koji je ukazao na značaj rada akademika Simeunovića.