U Beču se planira spomenik Gastarbeiterima

Migranti su neophodni za austrijsku privredu, ali njihov doprinos društvu često ostaje nedovoljno cenjen. Jedna inicijativa ima za cilj da to promeni.

Nije preterano reći da bi značajni delovi ekonomskog i društvenog života u zemlji stali bez ljudi migrantskog porekla. U Austriji radi oko milion stranih državljana, što čini otprilike svakog četvrtog zaposlenog u zemlji. Ova brojka čak i ne uključuje mnoge pripadnike druge i treće generacije.

Više od 60 odsto zaposlenih u ugostiteljstvu su strani državljani. Bez njih, hotelske recepcije i kuhinje ostale bi prazne. Oko trećine građevinskih radnika su migranti, bez njih se putevi ne bi mogli asfaltirati, niti prozori ugraditi.

U drugim uslužnim sektorima, kao što su službe obezbeđenja ili održavanje objekata, otprilike svaki drugi zaposleni je strani državljanin. Mnoge kancelarije teško bi uopšte mogle da otvore svoja vrata bez ovih ljudi. U Beču, otprilike svaki treći zaposleni poseduje strani pasoš.

Sporazumi o zapošljavanju pre 60 godina

U javnom diskursu, o ovim ljudima se obično govori samo kada se pojave stvarni ili uočeni problemi. Ton tih rasprava se poslednjih godina promenio. Iako je ksenofobija postojala mnogo pre 2015. godine, porast broja izbeglica dodatno je zaoštrio mnoge od tih sporova.

Međutim, jedna inicijativa u Beču ima za cilj da doprinese potpunijoj slici iskustva Gastarbeiteta, ako ne i da u potpunosti ispravi postojeći diskurs, onda bar da ga proširi. Uz podršku Grada Beča, organizacija kao što je „Volkshilfe” , kao i privatne donacije, u glavnom gradu će podići spomenik posvećen Gastarbeiterima.

Inicijativu je u predstavila Veronica Kaup-Hasler, gradska većnica zadužena za kulturu.

Austrija je svoj prvi sporazum o regrutovanju radne snage, sa Španijom, potpisala 1962. godine. U praktičnom smislu, značajniji su bili sporazumi o dovođenju Gastarbeitera, sklopljeni sa Turskom 1964. i Jugoslavijom 1966. godine. Šezdeseta godišnjica ovog drugog sporazuma poslužila je kao povod za pokretanje inicijative za podizanje spomenika.

Inače, samo u Beču živi više stotinu hiljada imigranata iz bivše Jugoslavije, grupa koju čine kako strani državljani, tako i osobe rođene u inostranstvu koje su u međuvremenu stekle austrijsko državljanstvo.

Završetak izgradnje spomenika planiran je do 2030. godine. Tokom naredne godine, stručni savetodavni odbor pomoći će u definisanju ključnih političkih i društvenih aspekata koji će imati prioritet prilikom osmišljavanja i realizacije spomenika, nakon čega će biti raspisan zvaničan konkurs.

Predviđeno je da se spomenik nalazi u bečkoj opštini Favoriten, u blizini Glavne železničke stanice (Hauptbahnhof). Za mnoge je nekadašnja Južna stanica (Südbahnhof) bila prva tačka dolaska u Austriju. Planovi takođe uključuju obrazovni prostor u kojem će se javnost moći upoznati sa novijom istorijom migracija u Austriju.

Prema rečima politikologa Senol Grasl-Akkilic iz organizacije „Volkshilfe Wien”, istorija Gastarbeitera, uprkos njenom značaju za Austriju i nacionalnu ekonomiju, izostaje iz školskih udžbenika, što dovodi do opšteg nedostatka znanja o toj temi. To bi trebalo da se promeni.

Pored samog spomenika, gradske vlasti i inicijatori projekta planiraju i sprovođenje aktivnih obrazovnih aktivnosti.