Opovrgnut mit o Hitleru kao uspešnom graditelju auto-puteva

U Austriji je tim istraživača opovrgao mit da su nacisti izumeli auto-put i uspešno ga koristili u borbi protiv masovne nezaposlenosti, pošto je dokazano da je u Austriji izgrađeno svega 17 kilometara auto-puta pre nego što je izgradnja obustavljena 1942. godine.

Mitovi opstaju do danas: da su nacisti izumeli auto-put i uspešno ga koristili u borbi protiv masovne nezaposlenosti.

Sam Hitler je negovao imidž tvorca široke mreže auto-puteva, a nacistička propagandna mašina je eksplotisala sliku modernizacije koja se uz to vezivala.

Istraživački projekat koji je naručila kompanija „Asfinag”, a čiji su rezultati dokumentovani u knjizi „Izgradnja auto-puteva u Austriji pod nacističkom vlašću“ (Autobahnbau in Österreich unter NS-Herrschaft), sada opovrgava taj narativ.

Putevi namenjeni isključivo motorizovanom saobraćaju i bez ukrštanja postojali su u Italiji, SAD i nemačkoj Vajmarskoj republici i pre nacističke ere.

Planovi za brze puteve u Austriji takođe su postojali pre „Anšlusa” 1938. godine. Štaviše, tokom predstavljanja publikacije istaknut je „ogroman raskorak između priče o uspehu koju je plasirala nacistička propaganda i problema sa kojima se suočavalo tokom same izgradnje”.

Prema navodima autorskog tima sa Instituta za savremenu istoriju Univerziteta u Beču, koji čine Bertrand Perz, Gabriele Hackl-Schwind i Alexandra Wachter – od planiranih 1.100 do 1.400 kilometara auto-puta u Austriji, izgrađeno je svega 17 kilometara pre nego što je izgradnja zaustavljena 1942. godine.

Radnici su masovno napuštali gradilišta zbog teških uslova rada, nedostatka opreme, niskih nadnica i neadekvatne ishrane.

Zbog nedostatka radne snage na gradilištima, nakon izbijanja rata angažovano je do 6.000 ratnih zarobljenika; austrijski Romi i Sinti, kao i pojedinci klasifikovani kao „asocijalni” – prvenstveno Sloveni – takođe su bili prinuđeni da rade na izgradnji auto-puta.

Wachterova je navela da se duž planiranih trasa nalazilo 130 radnih logora, sastavljenih uglavnom od baraka. U logorima za ratne zarobljenike, ograđenim bodljikavom žicom, vladali su katastrofalni uslovi.

U početku su Jevreji angažovani na prinudnom radu isključivo u kamenolomima ili na izgradnji pristupnih puteva, jer je rasistička ideologija režima nalagala da ne smeju direktno učestvovati u izgradnji „Firerovih puteva”.

„Za nacionalsocijaliste je to bio ključni projekat od prestiža, kojim su želeli da poruče: ’Mi gradimo ove auto-puteve; donosimo motorizaciju narodu’”, naveo je Perz.

„Stoga su otvarali gradilišta na mnogim lokacijama. Stvarao se utisak da se svuda odvijaju radovi. Sa stanovišta propagande, to je bilo veoma vešto izvedeno. Ali kada se sagleda stvarnost koja se krila iza toga: ogromni problemi, nedostatak radne snage i mehanizacije, greške u rukovođenju i nestašica resursa”, objasnio je on.

Svečanost povodom početka izgradnje auto-puta u Austriji, koju je 7. aprila 1938. godine predvodio Adolf Hitler, bila je veličanstven, režiran događaj. Projekat je finansiran putem zaduživanja i kredita. Istraživanja su brzo pokazala da to „nije bio samo infrastrukturni projekat, već poduhvat vođen propagandom radi očuvanja vlasti”, naglasila je Hackl-Schwind.

„I da, sa aspekta saobraćajnih potreba, možda nije bio ni neophodan, ni ekonomski opravdan. Sa vojnog stanovišta, auto-put nije imao nikakav značaj. Ovi putevi nisu građeni radi transporta trupa”, dodala je ona.

Smatralo se važnim da se, iz propagandnih razloga, uključe i austrijske firme. Međutim, te firme su bile suviše male za velike građevinske projekte, a zbog ekonomske situacije nedostajali su im dovoljan kapital, stručni kadar i mehanizacija. Rešenje je, kako je objasnila Hackl-Schwind, bilo njihovo udruživanje u zajedničke poduhvate sa velikim nemačkim građevinskim kompanijama, „kako bi se moglo reći: ’Ipak angažujemo Austrijance’.

Značajni delovi današnje mreže auto-puteva kroz Austriju zasnivaju se na konceptima i građevinskim radovima iz nacističkog doba.

Zemljani radovi na trasama već su bili započeti na drugim deonicama, a brojni mostovi i tuneli su delimično završeni, ali izbijanjem rata projekat je bio osuđen na propast, navodi istraživački tim.