Reforma socijalne pomoći – manje novca, više nadzora

Austrijska koaliciona vlada postigla je dogovor o reformi socijalne pomoći, koja predviđa „manje novca i više nadzora“, pa višečlane porodice više neće dobijati 9.000 evra pomoći.

Isplate socijalne pomoći koje su za višečlane porodice sa mnogo dece dostizale desetine hiljada evra, uskoro će otići u istoriju. Stranke ÖVP, SPÖ i NEOS dogovorile su temeljnu reformu sistema socijalne pomoći.

Trenutna „džungla“ različitih iznosa isplata u pojedinim pokrajinama biće raščišćena.

Iako će pokrajine zadržati određeni stepen fleksibilnosti, novi sistem socijalne pomoći biće standardizovan na nivou države u ključnim aspektima, uz stroge uslove koji se tiču ispunjavanja obaveza integracije i spremnosti za rad (za one koji su sposobni za rad).

„Ovo predstavlja suštinsku promenu pristupa i najznačajniju reformu koju je ova vlada do sada sprovela“, rekao je za „Heute“ kancelar Christian Stocker.

Ovaj dogovor osigurava da pomoć stigne do onih kojima je zaista potrebna.

„Od svakoga ko je sposoban za rad i nema obaveze staranja o drugima, očekuje se da radi. Oni koji, iako su sposobni za rad, odbiju zaposlenje, suočiće se sa drastičnim smanjenjem socijalne pomoći“, najavio je Stocker.

On naglašava da je ovo i „pitanje pravičnosti prema onima koji svakog jutra ustaju, odlaze na posao i daju svoj doprinos“.

Finansijska pomoć za decu biće ubuduće stepenovana, a takav model je preuzet iz sistema koji je na snazi u Donjoj i Gornjoj Austriji.

Za prvo dete, na nivou cele države važiće jedinstven mesečni iznos od 307,47 evra. Kada je reč o drugom, trećem i četvrtom detetu, pojedine pokrajine mogu da odluče o tačnom iznosu isplate u okviru utvrđenog raspona – do maksimalno 307,47 evra po detetu.

Od petog deteta pa nadalje, iznos je fiksno određen na 147,59 evra mesečno.

Pored toga, pokrajine mogu pružati pomoć u naturi.

SPÖ nije uspeo da izdejstvuje usvajanje posebnog modela „osnovne sigurnosti za decu“ – predloga koji je snažno zastupao vicekancelar Andreas Babler, a koji bi ovu vrstu podrške odvojio od opšte socijalne pomoći. Ta ideja je sada odbačena.

Novi standardni iznos za prvo dete u nekim pokrajinama predstavlja povećanje, dok u drugim znači smanjenje u odnosu na prethodni period.

U Donjoj Austriji, Gornjoj Austriji i Salcburgu iznos ostaje nepromenjen i iznosi 307,47 evra. U Burgenlandu, Koruškoj i Štajerskoj iznos će se povećati, dok će u Beču, Tirolu i Forarlbergu doći do smanjenja.

Najveće povećanje zabeleženo je u Koruškoj (+50 evra), dok je najveće smanjenje u Forarlbergu (-86 evra). U Beču se iznos smanjuje za 25 evra – sa dosadašnjih 332 evra na 307 evra.

Velike porodice ostaju bez 2.030 evra

Primer iz Beča ilustruje mogući uticaj novih pravila: par sa jedanaestoro dece ranije je primao ukupno oko 5.375 evra mesečno na ime socijalne pomoći (slučajevi koji su dospeli u medije sa ciframa i do 9.000 evra uključivali su i druge oblike podrške).

Prema novom sistemu, taj iznos socijalne pomoći bio bi smanjen na vrednost između 3.345 i 3.985 evra. To znači da će primanja biti manja za čak 2.030 evra mesečno.

Situacija je drugačija za samohrane roditelje: zahvaljujući obaveznim dodacima na državnom nivou, samohrani roditelj sa dvoje dece u Beču bi u budućnosti mogao da prima između 1.980 i 2.103 evra — što predstavlja povećanje od čak 209 evra.

Tri nivoa za odrasle

Sistem socijalne pomoći za odrasle takođe prolazi kroz restrukturiranje, uz strogu uslovljenost ispunjavanjem integracionih zahteva (za imigrante), kao i spremnošću za rad. Vodeći princip glasi: oni koji nikada nisu doprinosili sistemu dobijaće znatno manju socijalnu pomoć.

Za pojedince koji su radno sposobni uvodi se model u tri nivoa, koji čine osnovni iznos, dodatak za integraciju i takozvana „faza integracije na tržište rada“.

Za lica kojima je odobren azil, tokom početne četvoromesečne „faze posmatranja“ nakon podnošenja zahteva za socijalnu pomoć, predviđen je samo osnovni iznos od 861 evro. Prethodna praksa, prema kojoj se često odmah odobravao pun iznos socijalne pomoći od 1.230 evra , naišla je na oštre kritike.

U praksi, socijalna pomoć za državljane trećih zemalja biće na početku značajno umanjena, a slična smanjenja odnosiće se i na višečlane porodice sa mnogo dece.

Za one koji u roku od prva četiri meseca ispune integracione zahteve, prilože dokaze o završenim kursevima nemačkog jezika i kursevima o „vrednostima“ — iznos se povećava na 1.016 evra. Ovaj iznos proizilazi iz dodatka za integraciju u iznosu od 155 evra.

Bez učenja nemačkog jezika – roditeljima preti gubitak socijalnih davanja

„Novi sistem socijalne zaštite uslovljen je ispunjavanjem zahteva za integraciju. Oni koji nikada nisu uplaćivali doprinose u naš sistem socijalnog osiguranja ne dobijaju odmah pun iznos socijalne pomoći“, objasno je Stocker.

Treća faza fokusira se na integraciju na tržište rada. Oni koji u ovoj fazi ispune uslove, ostvaruju pravo na pun iznos socijalne pomoći od 1.230 evra.

To se može postići na dva načina: obavljanjem posla koji podleže punim doprinosima za socijalno osiguranje, pri čemu je referentni period 13 nedelja za osobe mlađe od 25 godina, odnosno 26 nedelja za one starije od 25 godina.

Drugi način za sticanje prava je učešće u intenzivnim programima obuke koje organizuje AMS (Služba za zapošljavanje), u trajanju od najmanje četiri meseca, uz obavezu angažovanja od 20 sati nedeljno.

Austrijski državljani koji su radno sposobni, ali su bili zaposleni kraće od pola godine (ili kraće od 13 nedelja, ukoliko su mlađi od 25 godina), u početku će primati 1.016 evra. Ukoliko učestvuju u određenim programima AMS-a, stiču pravo na pun iznos od 1.230 evra.

Sankcije

Pojedinci koji ne ispune zahteve za integraciju ili koji su radno sposobni, ali nisu spremni da budu na raspolaganju tržištu rada, suočiće se sa smanjenjem socijalne pomoći za najmanje 25 odsto. U slučajevima odbijanja saradnje, isplata pomoći može biti u potpunosti ukinuta. Pravila integracije – nepoštovanje povlači gubitak finansiranja

Uporedo sa reformom sistema socijalne zaštite, vlada planira uvođenje nove „kartice za učešće“ (participation card) namenjene deci iz porodica sa niskim primanjima koja ne primaju socijalnu pomoć.

Ova inicijativa ima za cilj da obezbedi oko 200.000 dece i mladih iznosom od približno 300 evra godišnje, koji bi se koristio za nabavku školskog pribora, bavljenje sportom, slobodne aktivnosti i druge vidove pomoći (u vidu usluga ili dobara, a ne u gotovini). Za ovu namenu, počev od 2027. godine, izdvojen je budžet od 60 miliona evra.