Nobelova nagrada za fiziku dodeljena Francisu Halzenu

Belgijsko-američki čestični fizičar Francis Halzen dobio je Nobelovu nagradu za fiziku za 2026. godinu za svoj rad na stvaranju opservatorije za detekciju nekih od najnedostižnijih čestica u univerzumu – visokoenergetskih neutrina – i pokušaju da utvrdi kako oni nastaju.

Halzen je shvatio da bi se led na Južnom polu mogao koristiti za praćenje neutrina, koji se ponekad nazivaju i „česticama duhova” zbog načina na koji prolaze kroz Zemlju i naša tela bez ikakvog traga, pri čemu izuzetno retko stupaju u interakciju s materijom, preneo je Rojters.

„Ovi glasnici donose informacije iz kosmosa”, izjavila je Eva Olson iz Kraljevske švedske akademije nauka na konferenciji za novinare. „Oni otvaraju vrata ka udaljenim galaksijama i govore nam o procesima koji se dešavaju pri eksplozijama zvezda”, ukazala je ona.

Interakcije neutrina koje je prikupila opservatorija „Ajskjub” na Antarktiku pružaju informacije o tome kako visokoenergetski neutrini nastaju i mogu čak otkriti dosad nepoznate fenomene, saopštila je Akademija u obrazloženju.

Američki časopis „Smitsonijan” je još 2014. prilikom dodele nagrade za inovativnost nazvao Halzena „Čovek neutrino”, hvaleći ga za „neverovatan eksperiment koji najavljuje početak nove ere u astronomiji”. Časopis je čak objavio i strip koji ilustruje njegov život: „Kako je potraga jednog fizičara za kosmosom uzletela na Antarktiku”.

Detektor čestica je smešten u kubnom kilometru netaknutog antarktičkog leda, koji se prostire do dubine od 2.500 metara ispod površine, u blizini stanice „Amundsen-Skot” na Južnom polu. Opservatorija traga za visokoenergetskim neutrinima skoro bez mase u nadi da će pratiti njihove putanje nazad do eksplodirajućih zvezda, eksplozija gama zraka i kataklizmičnih fenomena koji uključuju crne rupe i neutronske zvezde. Očekuje se da zabeleži oko jedan dnevno.

Halzen je prvi put predstavio svoju ideju za hvatanje neutrina – koji za razliku od drugih čestica ne gube energiju niti menjaju smer – na Južnom polu 1988. godine, pridobivši ostale za projekat koji je konačno završen 2011. godine.

„Moram da naglasim koliko sam imao sreće jer, kada smo započeli ovaj projekat, svi su shvatili da je to možda dobra ideja, ali je vrlo malo njih mislilo da će funkcionisati, uključujući i mene”, rekao je Halzen na konferenciji za novinare putem telefona, prenosi Politika.

Kako je objašnjeno, neutrini su električno neutralni i ne remeti ih čak ni najjače magnetno polje, što znači da, za razliku od elektromagnetnih talasa kao što je vidljiva svetlost, smer iz kojeg dolaze ukazuje direktno na njihov izvor.

Ledena opservatorija uspela je da utvrdi da visokoenergetski neutrini potiču iz naše galaksije, ali i daleko izvan nje, čime je pokrenuta međuzvezdana potraga za objektima i procesima koji ih stvaraju.

Halzen, profesor na Univerzitetu Viskonsin-Medison u SAD, rekao je da glavni plodovi njegovih otkrića tek treba da budu usvojeni i da je prerano reći šta se tačno može naučiti o univerzumu kroz njegovu metodu.

„Pravo uzbuđenje je u tome što još ne mogu da odgovorim na to pitanje”, rekao je on i dodao da je „ovo samo uvod u nauku – astronomija tek sledi”.

Od Ajnštajna do Kirijevih

Dobitnike Nobelove nagrade za fiziku bira Kraljevska švedska akademija i oni dobijaju novčanu nagradu u ukupnom iznosu od 12 miliona švedskih kruna (oko 1,2 miliona dolara), koja se deli ako ima više dobitnika. Nobelove nagrade su ustanovljene testamentom švedskog pronalazača i preduzetnika Alfreda Nobela, čije je bogatstvo delimično stečeno pronalaskom dinamita. Fizika je zauzimala istaknuto mesto u Nobelovom testamentu i nagrada ostaje jedno od najvećih priznanja u ovoj naučnoj disciplini. Tokom decenija, odavala je priznanje otkrićima koja su iz korena promenila ljudsko razumevanje univerzuma. Među dosadašnjim laureatima su neke od najpoznatijih ličnosti u nauci, uključujući Alberta Ajnštajna, Mariju i Pijera Kirija, Maksa Planka i Nilsa Bora, čiji su radovi pomogli u postavljanju temelja moderne fizike.

Prošlogodišnju nagradu za fiziku dobili su naučnici iz SAD Džon Klark, Mišel Devore i Džon Martinis za eksperimente koji su demonstrirali principe kvantne fizike na delu, što je istraživanje za koje se smatra da pomaže u napretku sledeće generacije računarstva i drugih digitalnih tehnologija.

Nobelove medalje uručuje švedski kralj Karl 16. Gustaf na ceremoniji u Stokholmu 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela. Nakon dodele nagrada sledi svečani banket u Skupštini grada Stokholma. Nagrada za mir, jedina Nobelova nagrada koja se ne dodeljuje u Švedskoj, dodeljuje se odvojeno u Oslu.