Bugarska predlaže pregovore šest zemalja crnomorskog regiona, uključujući Rusiju

Predsednica Bugarske Ilijana Jotova pozvala je na uvođenje moratorijuma na neprijateljstva u Crnom moru i njegovo pretvaranje u zonu zajedničke bezbednosti.

Bugarska je predložila pregovore između šest zemalja koje izlaze na Crno more – Rusije, Ukrajine, Bugarske, Rumunije, Gruzije i Turske – kako bi se postigao dogovor o moratorijumu na neprijateljstva i to more pretvorilo u „zonu zajedničke bezbednosti”.

Ovaj predlog, usvojen nakon petočasovnog sastanka bugarskog Konsultativnog saveta za nacionalnu bezbednost (KSNB), prevazilazi pozive na pojačan nadzor i vojnu zaštitu bugarske obale.

Taj sporazum, kako navodi portal EUalive, predviđa da Sofija posreduje u postizanju dogovora koji bi uključivao Rusiju, i to u trenutku kada rat Moskve protiv Ukrajine eskalira, a Crno more postaje područje sa sve izraženijim bezbednosnim tenzijama.

Saopštenje i predloge usvojene nakon sastanka KSNB-a, posvećenog temi „Aktuelni rizici i pretnje po pomorsku bezbednost Bugarske i kritičnu infrastrukturu u kontekstu rata u Ukrajini”, objavila je predsednica Jotova.

„Bugarska treba da preuzme aktivnu ulogu u pregovorima i postizanju konsenzusa među zemljama crnomorskog regiona – Rusijom, Ukrajinom, Bugarskom, Rumunijom, Gruzijom i Turskom – o uvođenju moratorijuma na neprijateljstva u Crnom moru i njegovom pretvaranju u zonu zajedničke bezbednosti”, rekla je Jotova.

Ona je dodala da bi „pitanje Crnog mora, kao i rizici, pretnje i bezbednosna rešenja, trebalo da budu predstavljeni u svim evropskim formatima u kojima Bugarska učestvuje, a pre svega na predstojećem samitu EU 16. oktobra”.

Ova inicijativa pokreće pitanja o tome da li je usaglašena sa partnerima Bugarske iz EU i NATO-a, kao i kako se uklapa u njihov pristup ratu i mogućim mirovnim pregovorima. Njen sadržaj takođe deluje kao da pogoduje Kremlju, jer predviđa poseban pregovarački kolosek koji uključuje Rusiju kao jednu od ključnih strana.

To je posebno značajno u trenutku kada NATO jača svoje bezbednosne kapacitete u regionu Baltičkog mora. Ukoliko Moskva proceni da joj se tamo sužava manevarski prostor, mogla bi da potraži druge oblike strateškog uticaja na drugim mestima – uključujući i Crno more.

U tom kontekstu, predlog Sofije o dogovorenoj „zoni zajedničke bezbednosti” mogao bi se tumačiti kao ponuda Rusiji upravo onog vida regionalnog bezbednosnog aranžmana kakav ona već dugo priželjkuje.