Rusija od 1. novembra uvodi vize državljanima Crne Gore

Građanima Crne Gore biće od 1. Novembra potrebne vize za ulazak u Rusiju i to zbog odluke Podgorice da ukine bezvizni režim za ruske državljane, saopštila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Ona je za ruski list „Izvestija“ kazala da je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore 28. septembra obavestilo rusku stranu da sporazum dve države o uslovima međusobnih putovanja građana, potpisan 2008. godine, više nije na snazi.

Kako je pojasnila, to u praksi znači da će od 1. novembra ruski državljani moći ulaziti u Crnu Goru i boraviti na njenoj teritoriju na temelju viza.

„Shodno tome, crnogorski građani će takođe morati da dobiju vize za putovanje u Rusiju. Ova odluka Podgorice očigledno šteti crnogorskim interesima“, rekla je Zaharova.

Ona je istakla da se u ime evropskih nada, dugogodišnja dostignuća u rusko-crnogorskim odnosima se konstantno uništavaju, a ekonomskim posledicama takvih koraka se ne posvećuje dužna pažnja.

Zaharova naglašava da će nove mere Podgorice smanjiti turističke tokove iz Rusije, naštetiti crnogorskim preduzećima i dovesti do pogoršanja investicione klime u zemlji.

„Istovremeno, naravno, besmisleno je da crnogorske vlasti očekuju nadoknadu od Brisela za neizbežne gubitke“, ukazala je Zaharova.

Ona je rekla da proces integracije u EU, koji je podstakao Crnu Goru da uvede vize za Ruse, više ni na koji način ne podrazumeva mogućnost da nove članice zadrže neutralan status.

„Nadamo se da će zemlje Zapadnog Balkana videti ove promene u EU, analizirati ih i jasno razumeti posledice evropskih integracija po sopstvene nacionalne interese i dobrobit svojih građana“, objasnila je Zaharova.

Vlada Crne Gore donela je odluku o uvođenju viza za građane Rusije, Turske i Belorusije, jer predstavlja jednu od završnih merila za zatvaranje Pregovaračkog poglavlja 24. Odluka stupa na snagu 1. novembra.

Najavljeno uvođenje viznog režima za državljane Turske, Rusije i Belorusije od 1. novembra moglo bi značajno da pogodi turistički promet, investicije i poslovanje brojnih kompanija koje su registrovane i rade na crnogorskom primorju i u Podgorici, upozorava direktor Centra za istraživanje i razvoj turizma Petar Golubović i ukazao da je udeo gostiju iz ove tri zemlje u prethodnoj godini bio oko 20 odsto, što je veoma značajan broj noćenja za Crnu Goru kao turističku destinaciju.

Evropska unija se poslednjih decenija suštinski promenila, a njeno proširenje više ne podrazumeva mogućnost da nove članice zadrže neutralan status, već evropske integracije za zemlje Zapadnog Balkana podrazumevaju i prihvatanje antiruske politike Brisela, naglasila je ona.

Zaharova je istakla da je način na koji će balkanske zemlje graditi odnose sa Evropskom unijom njihov suvereni izbor, ali je podsetila da one već decenijama čekaju na članstvo, prenosi Sputnjik.

Dodala je da je Albanija na evropskom putu od 2000. godine, Severna Makedonija od 2004, Crna Gora od 2008, a Srbija od 2009. godine.

„Za to vreme Evropska unija se, naravno, značajno promenila. I to nikako nabolje. Reč je i o ekonomskim pokazateljima i o načinu delovanja na međunarodnoj sceni“, ocenila je Zaharova.

Ona je ocenila i da ubrzana militarizacija Evropske unije, neuspešna migraciona politika i, kako je navela, potpuno iracionalno odustajanje od trgovinske i energetske saradnje sa Rusijom imaju izuzetno negativne posledice po socijalno-ekonomsku situaciju u Evropi.

Kao primer slabljenja privlačnosti EU navela je referendum na Islandu u avgustu, tvrdeći da su se građani te zemlje izjasnili protiv obnavljanja pregovora o članstvu u Uniji.

Zaharova je posebno upozorila na to da se Evropska unija sve više pretvara u vojni blok, dok Rusiju proglašava glavnom egzistencijalnom pretnjom, čak i u periodu nakon okončanja sukoba u Ukrajini.

Prema njenoj oceni, takav zaokret suštinski je promenio sam karakter proširenja Evropske unije.

„Ovaj proces više ni na koji način ne podrazumeva mogućnost da nove članice zadrže neutralan status“, naglasila je Zaharova.

Ona je istakla da čak i perspektiva skorog pristupanja Evropskoj uniji automatski podrazumeva neophodnost usklađivanja sa antiruskim kursom Brisela što, prema njenim rečima, uključuje uvođenje sankcija Rusiji, sveobuhvatnu podršku vlastima u Kijevu i prihvatanje drugih konfrontacionih spoljnopolitičkih ciljeva i zadataka, koji se ne poklapaju uvek sa nacionalnim prioritetima zemalja kandidata.

„Nadamo se da zemlje Zapadnog Balkana vide i analiziraju ove promene u Evropskoj uniji i da jasno sagledavaju posledice evropskih integracija po sopstvene nacionalne interese i blagostanje svojih građana“, poručila je Zaharova.