Bez nemačkog jezika nema dečijeg dodatka

Svako četvrto dete koje polazi u školu u Gornjoj Austriji nema dovoljno znanje nemačkog jezika, zbog čega pokrajinski sekretar zadužen za integraciju Christian Dörfel zahteva stroge posledice za roditelje.

On predlaže finansijske kazne za roditelje koji odbijaju da podrže svoje dete u učenju nemačkog jezika.

U slučajevima upornog odbijanja, predlog je i ukidanje isplate dečjeg dodatka.

Predlog proizilazi iz preporuka istraživačkog centra „Agenda Austria“, koji se zalaže za raniju procenu znanja nemačkog jezika i veću odgovornost roditelja.

Dörfel to vidi kao potvrdu pristupa koji se primenjuje u Gornjoj Austriji.

Podaci iz te pokrajine pokrenuli su debatu – od približno 15.000 dece koja polaze u školu, oko četvrtine je svrstano u kategoriju „vanrednih“ učenika. Ova oznaka se dodeljuje zbog nedovoljnog znanja nemačkog jezika, što deci otežava praćenje redovne nastave.

Za Dörfela je jasno da jezička podrška ne može biti isključiva odgovornost vrtića i škola. Podjednako je važno da deca govore nemački i vežbaju ga u dovoljnoj meri u svom svakodnevnom životu.

„Roditelji imaju obavezu da osiguraju da njihova deca nauče dovoljno nemačkog jezika. Nemački jezik je temelj za uspešno školovanje i ključ za iskorišćavanje prilika koje nudi Gornja Austrija. Ta odgovornost se ne može jednostavno prebaciti na vrtiće i škole. Oni koji svojoj deci uskraćuju neophodnu podršku, ugrožavaju njihove buduće izglede. To ne može proći bez posledica“, ističe pokrajinski sekretar.

Zato zahteva da se roditelji koji svesno odbijaju dostupne usluge podrške, iako su u obavezi da ih koriste, suoče sa finansijskim posledicama.

„Reč je o roditeljima koji, uprkos dostupnosti usluga podrške i jasnim obavezama, odbijaju da svojoj deci pruže neophodnu pomoć u razvoju. U takvim slučajevima potrebne su ozbiljne posledice – uključujući i ukidanje porodičnog dodatka. Svako ko prima državnu pomoć mora takođe da ispunjava svoje odgovornosti prema sopstvenoj deci. Ne može se očekivati da javnost u nedogled snosi posledice takvog svesnog odbijanja“, objašnjava Dörfel.

U ovoj fazi, ovo ostaje politički zahtev, a ne usvojena politika.

Od roditelja bi se takođe moglo zahtevati da pohađaju kurseve nemačkog jezika.

Pokrajina Gornja Austrija sada namerava da pokrene ovo pitanje na saveznom nivou. Već je podnet predlog za Konferenciju pokrajinskih sekretara za integraciju, koja je zakazana za 23. oktobar u Koruškoj.

U ovom predlogu, pokrajina poziva na jedinstven pristup podršci u učenju nemačkog jezika. Poznavanje jezika kod dece trebalo bi proceniti što je ranije moguće, uz pružanje obavezne podrške tamo gde je to potrebno.

Cilj je da se popune postojeće praznine, posebno tokom prelaska iz vrtića u osnovnu školu. Štaviše, roditelji bi trebalo da budu aktivnije uključeni; ako je potrebno, to bi moglo uključivati i obavezu pohađanja kurseva nemačkog jezika.

Još jedan predlog odnosi se na „zdravstvenu knjižicu deteta“ (dokument koji služi za praćenje razvoja deteta i njegovih lekarskih pregleda). Gornja Austrija želi da ispita da li bi se u ovaj dokument mogle uvrstiti i procene znanja nemačkog jezika kod deteta.

Ove procene bi bile povezane sa obavezom saradnje. Prema predlogu pokrajine, oni koji odbiju da učestvuju u neophodnim merama podrške mogli bi se suočiti sa finansijskim posledicama.

Istovremeno, Dörfel naglašava da sticanje znanja nemačkog jezika ne znači odricanje od maternjeg jezika, već ukazuje da je višejezičnost prednost koja može otvoriti dodatne mogućnosti.

Ipak, prema njegovom mišljenju, ključno je da oni koji žive u Gornjoj Austriji vladaju i zajedničkim jezikom – nemačkim.