Sve više dece u Austriji se bori sa gojaznošću

Austrijski fond za zdravstveno osiguranje ÖGK upozorio je da je broj gojazne dece porastao jza 83 odsto za samo dve godine.

Broj dece i adolescenata sa zvaničnom dijagnozom gojaznosti, prema evidenciji ÖGK-a porastao je sa 775 na 1.415 tokom dve godine, što predstavlja skok od 83 odsto.

Za mnoge porodice, a posebno za decu, elektronski uređaji su postali deo svakodnevice.

Zato Austrijski fond za zdravstveno osiguranje u saopštenju naglašava da je važno uključiti fizičku aktivnost u svakodnevnu rutinu i planiranja zajedničkih aktivnosti.

Broj dece i adolescenata sa gojaznošću koji su na ambulantnom lečenju više se nego udvostručio. Dok je 2024. godine 503 dece primilo ambulantnu terapiju, taj broj je 2025. godine porastao na 1.047.

Najveći broj dijagnoza gojaznosti kod dece i adolescenata zabeležen je u Štajerskoj, a zatim u Salcburgu.

Podaci obuhvataju osobe uzrasta od 0 do 17 godina koje su osigurane kod ÖGK.

Najnoviji austrijski izveštaj u okviru inicijative COSI (Inicijativa za praćenje gojaznosti kod dece), koji je objavila Svetska zdravstvena organizacija (WHO), dodatno ističe značaj ovog problema.

Prema podacima ÖGK-a, otprilike svaki treći dečak i svaka četvrta devojčica u trećem razredu imaju prekomernu težinu ili su gojazni. Istovremeno, izveštaj ukazuje na pozitivne pomake u školama, uključujući veću dostupnost voća i povrća, kao i sprovođenje projekata koji promovišu zdravlje.

Dnevno 60 minuta fizičke aktivnosti

Objašnjeno je da deca ne moraju nužno biti članovi sportskih klubova da bi imala dovoljno fizičke aktivnosti. Svakodnevne aktivnosti, poput hodanja, vožnje bicikla, plesa ili igre, takođe se računaju u njihovu dnevnu fizičku aktivnost.

Za decu i adolescente uzrasta od šest do 18 godina preporučuje se najmanje 60 minuta fizičke aktivnosti dnevno, umerenog do snažnog intenziteta.

Deca predškolskog uzrasta trebalo bi da budu fizički aktivna ukupno najmanje tri sata dnevno, pri čemu bi bar jedan od tih sati trebalo da podrazumeva aktivnost umerenog do snažnog intenziteta.

„Za mnogu decu i adolescente danas, igranje video-igara i vreme provedeno pred ekranom deo su svakodnevice. Međutim, nije reč o nekoj konkretnoj kompjuterskoj igri. Kako bi se osigurao zdrav razvoj, fizička aktivnost, druženje sa prijateljima i kreativne aktivnosti uvek bi trebalo da imaju prednost tokom slobodnog vremena”, naglasila je pedijatar iz ÖGK-a Gabriele Berger.

Fizička aktivnost jača mišiće i kosti, a takođe poboljšava koncentraciju, samopouzdanje i mentalno blagostanje, napominju stručnjaci.