Neredi u Francuskoj: Meinl-Reisinger ukazuje na „strane uticaje”

Austrija uočava znake stranog uticaja u neredima u Francuskoj, istakla je ministarka spoljnih poslova Beate Meinl-Reisinger.

„Indikacije u tom smislu stigle su iz više izvora”, izjavila je ona.

Navela je da je povodom ovog pitanja u kontaktu sa Ministarstvom spoljnih poslova Francuske.

Ministarka za evropske poslove Claudia Bauer primetila je da „međunarodni sukobi ovde svakako igraju određenu ulogu”.

„Moramo jednom za svagda priznati ovu realnost i odlučno delovati — zajedno, kao Evropska unija”, naglasila je Bauer.

Takođe se založila za oštar obračun sa izgrednicima, ističući da njihovi postupci nemaju nikakve veze sa slobodom izražavanja.

„Ne podržavam umanjivanje značaja ili trivijalizaciju ovih događaja iz pogrešno shvaćene tolerancije, niti smatram da bi ih trebalo tolerisati u ime slobode izražavanja”, poručila je Bauer.

Državni sekretar Jörg Leichtfried, čija zaduženja u Ministarstvu unutrašnjih poslova uključuju obaveštajnu saradnju, odbio je da iznese konkretnu procenu. Ipak, napomenuo je da se „svakako odvija nešto nalik hibridnom ratovanju, posebno usmereno protiv zapadnih i severoistočnih evropskih država članica NATO-a”.

„Kampanje dezinformisanja su nesumnjivo u toku, a postoje i jasni pokušaji uticaja na demokratske izbore”, naglasio je on dodajući da Austrija još uvek nije primarna meta te vrste aktivnosti, ali da se priprema za takav izazov.

S tim u vezi je pomenuo predstojeće izmene zakona o špijunaži, koje se očekuju „u narednim nedeljama”.

Takođe je nagovestio da će propisi koji se tiču društvenih mreža biti pooštreni.

Uvođenje starosne granice za korišćenje društvenih mreža među mladima predstavlja „ključan korak, naročito kada je reč o radikalizaciji mladih”.

Pored toga, državni sekretar namerava da se pozabavi kontroverznim algoritmima koje koriste platforme društvenih mreža, predlažući da se pojedinačnim državama,  poput Austrije, dodeli ovlašćenje za nadzor nad tim algoritmima.

„Izuzetno je opasno nastaviti sa kvalifikovanjem ovih događaja kao ’protesta’ u ime slobode izražavanja”, ukazao je Leichtfried.

Na pitanje da li bi do sličnih nemira moglo doći u Austriji, Leichtfried se pozvao na kancelara Christiana Stockera, koji je istakao da Austrija ima „drugačiju kulturu debate” i da se „pravo na okupljanje i sloboda demonstriranja gotovo uvek upražnjavaju uz visok stepen odgovornosti”.

Bauer je ocenila da je „izuzetno opasno nastaviti sa kvalifikovanjem ovih događaja kao ’protest’ u ime slobode izražavanja”.

Meinl-Reisinger je branila politiku štednje austrijske vlade, navodeći primer Francuske kao pokazatelj „šta se dešava kada neka zemlja ne sprovede takve reforme”. Iako je priznala da u austrijskoj javnosti postoji nezadovoljstvo, istakla je da se takva osećanja mogu i „potpirivati”, ukazujući na to da se mnoge zemlje danas suočavaju sa situacijom u kojoj širenje „lažnih vesti” putem društvenih mreža, koje dolaze iz spoljnih izvora, deluje kao „ubrzivač” događaja.