U Beču 50.000 ljudi protestovalo protiv „tišine u praznim amfiteatrima“

Centar Beča danas je paralisao protest zbog odluke austrijske vlade o budžetu za univerzitete, koji nije na nivou koji su tražile ove obrazovne institucije.

Prema navodima organizatora, čak 50.000 ljudi izrazilo je nezadovoljstvo zbog visine budžeta za univerzitete.

Velika kolona demonstranata prošla je kroz centar Beča, izazivajući ozbiljne poremećaje u saobraćaju, a nakon incidenta na marginama protesta, skup je završen.

Pod parolom „Crveni alarm – Spasite naše univerzitete“ na ulice su izašli studenti, predavači i zaposleni na univerzitetima. Većina njih je iz Beča, dok su drugi stigli autobusima iz različitih pokrajina.

Na transparentima su se mogli videti natpisi: „Biro za zapošljavanje, evo nas“ i „Jeste li vi potpuno tupoglavi?“.

U periodu od 2028. do 2030. godine, 23 univerziteta trebalo bi da dobiju 16 milijardi evra, isti iznos kao i do sada.

Tokom govora na Tehničkom univerzitetu u Beču (TU Wien) istaknuto je da s obzirom na rast cena i operativnih troškova, budžet koji je ograničen na isti iznos zapravo predstavlja ogromno smanjenje sredstava.

Protest je stvorio velike probleme mnogim vozačima, jer se povorka kretala kroz samo „srce“ Beča.

Nakon što su desetine hiljada demonstranata mirno stigle do mesta završnog skupa na Univerzitetu u Beču, na marginama događaja došlo je do manjeg incidenta tokom govora Brigitte Huter, predsednice organizacije „Univerziteti Austrije“.

Ubrzo nakon toga, Austrijska studentska unija (ÖH) proglasila je kraj skupa.

Ipak, nekoliko stotina učesnika nastavilo je šetnju duž ulice Ringstrasse i okupilo se ispred zgrade Parlamenta.

Cilj protesta bio je vršenje pritiska na donosioce odluka.

Vlada ima rok do 31. oktobra da poboljša budžet. Međutim, unutar vlade, iznos – o kojem je koaliciono rukovodstvo postiglo dogovor prošle subote – smatra se konačnim. Prema navodima Ministarstva nauke, tehnički unos podataka u sistem je već u toku.

Odgovarajući na ove tvrdnje, Ministarstvo nauke navodi da univerziteti imaju autonomiju da odluče koja će radna mesta ponovo popuniti, a koja možda „više nisu primerena današnjem vremenu“.

Pored toga, očekuje se da će do 2030. godine, usled odlaska zaposlenih u penziju, oko 4.000 radnih mesta ostati upražnjeno.