Međunarodni posmatrači: Vanredni izbori u Srbiji obeleženi velikom izlaznošću, uz polarizovanu atmosferu i nejednake uslove u kampanji

Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, održani 25. oktobra, protekli su uz aktivno učešće građana, veliku izlaznost i snažnu konkurenciju između dva glavna učesnika, ali odvijali su se u atmosferi duboke polarizacije, pri čemu su jednaki uslovi za vođenje kampanje bili ozbiljno ugroženi, navodi se u preliminarnom izveštaju međunarodnih posmatrača.

U izjavi se ističe da su izborni ambijent dodatno narušili: prednosti koje uživa vladajuća stranka (uključujući ozbiljnu zloupotrebu javnih resursa), zatim zastrašivanje i pritisci na birače, kao i ometanje aktivnosti u kampanji.

„Velika izlaznost kojoj smo svedočili 25. oktobra šalje važnu poruku: uprkos zabrinutostima u vezi sa izbornim procesom i širem nepoverenju javnosti, građani Srbije nastavljaju da izlaze na izbore kako bi se njihov glas čuo“, izjavio je Žil Bom, specijalni koordinator i šef kratkoročne posmatračke misije OEBS-a.

„Ova posvećenost demokratskom učešću mora biti praćena kontinuiranim naporima da se ojača poverenje javnosti u izbore, obezbede jednaki uslovi za sve učesnike i garantuje da svaki birač može slobodno da izrazi svoju volju u okviru transparentnog i odgovornog procesa“, dodao je Bom.

„Svojim izuzetnim učešćem, građani Srbije su doneli istorijsku promenu – jasno su izrazili želju za promenama“, rekao je Pjero Fasino, šef delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) za posmatranje izbora.

„Ovi izbori otvaraju novo poglavlje za Srbiju i šalju snažnu poruku: narod Srbije želi da ima aktivnu ulogu u izgradnji demokratije zasnovane na vladavini prava i poštovanju ljudskih prava. Pozivamo novoizabrane vlasti da opravdaju poverenje koje im je ukazano“, naglasio je on.

Pripreme za izbore sprovedene su efikasno, a registracija kandidata bila je inkluzivna. Republička izborna komisija je, uglavnom, radila transparentno i u skladu sa zakonskim rokovima, mada je donošenje odluka pod političkim uticajem izazvalo zabrinutost u pogledu njene nepristrasnosti i doslednosti. Prilikom razmatranja prigovora, formalistički pristup i ograničena mogućnost birača da pokrenu pravni postupak (pravni interes) otežali su pristup delotvornim pravnim lekovima. Na lokalnom nivou, transparentnost i saradnja su varirale, dok je nepoverenje u nepristrasnost izbornih komisija i dalje bilo prisutno. Procedure za glasanje iz inostranstva nisu imale jasne i objektivne kriterijume, što je pojedinim biračima stvorilo nesrazmerne poteškoće. Dan izbora obeležila je velika angažovanost birača, što odražava posvećenost građana ostvarivanju njihovih demokratskih prava. Posmatrači su pozitivno ocenili sve faze izbornog procesa na ogromnoj većini posmatranih biračkih mesta, iako su zabeleženi proceduralni nedostaci, kao i problemi sa transparentnošću prilikom utvrđivanja rezultata. Ipak, prijavljeni incidenti fizičkog nasilja – uključujući napade na članove biračkih odbora, građanske posmatrače i novinare – izazvali su ozbiljnu zabrinutost. Građanski posmatrači bili su prisutni na skoro polovini posmatranih biračkih mesta, čime su doprineli transparentnosti. Nažalost, na 60 odsto od 1.485 posmatranih biračkih mesta nije bio obezbeđen samostalan pristup za birače sa fizičkim invaliditetom.

I dalje je prisutno široko rasprostranjeno nepoverenje u integritet biračkog spiska, što je dodatno pogoršano izostankom adekvatnih javnih objašnjenja od strane nadležnih organa. Biračima je, međutim, pružena dovoljna mogućnost da provere i isprave svoje podatke. Pozitivan pomak predstavlja formiranje nove Komisije za reviziju biračkog spiska, u kojoj su zastupljeni i predstavnici civilnog društva; ipak, kašnjenje u pristupu relevantnim podacima, kao i ograničenja u tom pristupu, onemogućili su sprovođenje sveobuhvatne revizije pre samog glasanja.

Gledano u celini, zakoni i propisi koji uređuju izbore pružaju bolju osnovu za sprovođenje demokratskih izbora. Obimne izmene usvojene 2025. i 2026. godine uvažile su nekoliko preporuka ODIHR-a. Međutim, značajne preporuke ODIHR-a i Venecijanske komisije Saveta Evrope – uključujući i one koje su označene kao prioritetne – ostale su neispunjene. Uprkos značajnim izmenama zakona koji regulišu finansiranje kampanje, nedostaci u samom zakonskom okviru i njegovoj primeni nastavili su da narušavaju transparentnost, efikasan nadzor i odgovornost. Pored toga, izostala je transparentnost u postupanju Agencije za sprečavanje korupcije po pritužbama koje se odnose na zloupotrebu javnih funkcija. Nedostaci u radu Agencije na sprovođenju propisa ograničili su efikasnost pravnih sredstava u izbornom procesu.

Uz zloupotrebu javnih resursa, najave značajnih finansijskih pogodnosti dodatno su zamaglile granicu između države i političke stranke. Ometanje aktivnosti u kampanji, slučajevi zastrašivanja i sukoba, nedosledno postupanje policije, kao i navodi o pritiscima na zaposlene u javnom sektoru i kupovini glasova, izazvali su zabrinutost u pogledu mogućnosti učesnika na izborima da vode kampanju u slobodnim uslovima, kao i u pogledu slobode birača da donesu odluku bez neprimerenog uticaja.

„Ovi izbori održani su u u kontekstu duboke polarizacije i opšteg nepoverenja u javne institucije”, rekla je Federika Onori, šefica delegacije Parlamentarne skupštine OEBS-a za posmatranje izbora.

„Ipak, masovno učešće na izborima pokazalo je spremnost srpskog naroda da promeni pravac u kojem se zemlja kreće. Sada će nove vlasti morati da rade na tome da obezbede mnogo veću transparentnost u donošenju odluka, povrate poverenje građana i usmere zemlju na čvrst demokratski put”, ukazala je ona.

„Ova izuzetna, mirna mobilizacija svedoči o istorijskom značaju ovih izbora i odlučnosti građana Srbije da se njihov glas čuje, kao i da aktivno učestvuju u oblikovanju budućnosti svoje zemlje”, izjavio je Andreas Šider, šef delegacije Evropskog parlamenta za posmatranje izbora.

„Neka Srbija iskoristi ovaj trenutak da ubrza svoj put ka integraciji u Evropsku uniju i izgradi budućnost utemeljenu na demokratiji, slobodi i evropskim vrednostima”, dodao je on.

Sveprisutan politički i ekonomski pritisak potkopao je uređivačku nezavisnost medija, a uz napade, pretnje i uznemiravanje novinara, doprineo je i pojavi samocenzure. Uprkos tome što su učesnici na izborima imali priliku da predstave svoje programe, monitoring medija koji je sproveo ODIHR (ODIHR) ukazao je na izraženu neravnotežu u izveštavanju: javni i privatni emiteri favorizovali su „Jedinstvenu Srbiju”, dok su „Studentsku listu” uglavnom prikazivali u negativnom svetlu, što je u suprotnosti sa zakonskim obavezama i mandatom javnog servisa. Generalno gledano, većina praćenih medija nije pružila biračima suštinske i nepristrasne informacije neophodne za donošenje informisane odluke.

Kampanja u onlajn prostoru bila je intenzivna, ali uglavnom neregulisana, bez posebnog mehanizma nadzora i adekvatnih zaštitnih mera protiv manipulacije informacijama. Šire onlajn okruženje obeležili su retorika koja izaziva podele i zapaljivi govori, uznemiravanje i pretnje, kao i zabeleženi incidenti u sferi sajber bezbednosti, koordinisane neautentične aktivnosti i širenje dezinformacija. Navodi o nezakonitom digitalnom nadzoru, uključujući i navodnu upotrebu špijunskog softvera „Pegaz” (Pegasus), ostali su nerazjašnjeni, dok je široko rasprostranjeno nepoverenje u organe za sprovođenje zakona i bezbednosne institucije pokrenulo pitanja o zaštiti privatnosti i drugih osnovnih prava.

„Uočili smo da je pravni okvir ojačan, kao i da je izborna administracija efikasno pripremila ove izbore”, izjavio je Igan Marfi, šef misije ODIHR-a za posmatranje izbora.

„Međutim, u procesu su postojali ozbiljni nedostaci, izražena pristrasnost u medijima, kao i izostanak zaštite onlajn prostora od manipulacija, što je ograničilo mogućnost birača da donesu informisanu odluku”, naveo je on.

Sve izborne liste ispunile su rodnu kvotu od 40 odsto, pri čemu su žene činile 47 odsto kandidata. Žene su bile vidljive u kampanjama, ali je rodnoj ravnopravnosti posvećeno malo pažnje, dok su nasilje i navodne pretnje usmerene protiv žena – uključujući i one u onlajn prostoru – korišćene kao sredstvo u političkim obračunima.

Nedavne izmene propisa proširile su prava građana-posmatrača, a organizacije civilnog društva sprovodile su posmatranje izbora bez značajnijih ograničenja, što je doprinelo transparentnosti. Ipak, sve veća neprijateljska retorika i optužbe o stranom uticaju, koje su iznosili visoki politički zvaničnici, stvorile su rizik od narušavanja poverenja javnosti u posmatranje izbora od strane građana, kao i od odvraćanja ljudi od učešća u tom procesu, zaključili su međunarodni posmatrači.