Van der Bellen: Današnji praznik podseća na značaj jedinstva i zajedništva

Predsednik Austrije Alexander van der Bellen istakao je da se na današnji Nacionalni praznik ne sme zaboraviti šta se slavi, a to je dan slobode i samoopredeljenja, kao i da je potrebno jedinstvo i zajedništvo.

„Mogu li vam danas postaviti jedno jednostavno pitanje? Šta to zapravo slavimo 26. oktobra? Znam: mnogi ljudi tada ne rade. Deca ne idu u školu. Na Heldenplatzu izloženi su helikopteri i tenkovi. Hofburg, Parlament, vlada i razna ministarstva otvaraju svoja vrata. To je dobra stvar – i radujem se svakom posetiocu. Ali, iza ovih rituala krije se nešto više. Ako zaboravimo zašto oni postoje, pretvaraju se u puku scenografiju – i ostaje nam samo još jedan slobodan dan, a da niko zapravo ne zna zašto“, napisao je na Van der Bellen u poruci na Fejsbuku.

On je podsetio da je u maju 1955. godine potpisan je Državni ugovor i da je obaveza neutralnosti bila je deo tog sporazuma, kao i da su do 25. oktobra, poslednji strani vojnici morali su da napuste zemlju. A već sutradan, 26. oktobra, parlament je usvojio Zakon o neutralnosti.

U tome je suština ovog dana: Austrija je ponovo mogla sama da odlučuje o svojoj sudbini, nezavisno od okupatorskih sila.

Ovaj dan slobode i samoopredeljenja označava kraj jednog veoma mračnog puta. Pre njega vladala je mržnja, koja je počela ismevanjem i dehumanizacijom suseda, doušništvom i ponižavanjem. To je preraslo u nasilje i rat, a na kraju i u Holokaust, zločin protiv čovečnosti, u kojem su učestvovali i mnogi Austrijanci.

Ipak, tokom tog mračnog doba, ljudi koji su se prethodno žestoko borili jedni protiv drugih, našli su se zajedno u logorima. Kažu da su tamo, u logoru, jedni drugima dali svečano obećanje: Nikad više. Nikad više jedni protiv drugih.

I otkrili su nešto što će kasnije postati recept za uspeh Druge republike: kompromis, čin razgovora jedni sa drugima. Međusobno slušanje. Zajedničko traženje rešenja. Čak i kada je to teško – možda baš tada.

Nikada nije bilo lako, to je sigurno. Deset godina okupacije. Zatim, decenije provedene uz „Gvozdenu zavesu“, na granici između dva sveta. Pa ipak, razorena i osiromašena nacija preobrazila se u jednu od najbezbednijih i najpogodnijih zemalja za život na svetu.

Ne zato što su se svi uvek slagali, već zato što su ljudi, uprkos različitim mišljenjima, uvek uspevali da pronađu put jedni ka drugima.

Dragi sunarodnici Austrijanci,

Zašto vam danas ovo govorim tako detaljno? Zato što sam uveren da nam je ovaj recept za uspeh potreban sada više nego ikada.

Suočavamo se sa napadima koji ne dolaze u tenkovima. Oni stižu kroz naše ekrane i mobilne telefone, putem namernog širenja dezinformacija, sajber napada na bolnice, lokalne samouprave i preduzeća, kao i kroz pokušaje da se naša privreda obezvredi, a mi učinimo zavisnim od drugih.

Suštinska namera je uvek ista:

da nas podele. Da nas udalje jedne od drugih. Da poseju nesigurnost.

da nas dovedu do tačke u kojoj više nemamo poverenja jedni u druge.

i to ne dolazi samo sa jedne strane.

Ovo govorim bez panike, ali sa najvećom ozbiljnošću.

Naša neutralnost je dragocena vrednost, ali ona nije štit iza kojeg se možemo sakriti. Potrebna nam je vojska sposobna za odbranu, otporna privreda, nezavisno snabdevanje energijom i pouzdani partneri u Evropi. Ali pre svega, potrebni smo jedni drugima.

Jer društvo koje je jedinstveno ne može se lako podeliti.

To važi za politiku, gde bi trebalo da se vratimo razgovoru “jedni sa drugima”, umesto da govorimo “jedni o drugima”. Važi za našu privredu, gde možemo napredovati samo zajedno, uz hrabrost, a ne uz žaljenje i pritužbe. Važi za naše lokalne zajednice, za naše vatrogasne službe, građanska udruženja i naše komšiluke. I važi kod kuće. Za kuhinjskim stolom. Unutar naših porodica.

Znam, reč „kompromis” ne zvuči naročito uzbudljivo. Može asocirati na „podelu na pola” ili na nešto prilično mlako. Ali nemojte potcenjivati kompromis. Kompromis nije znak slabosti; on je znak snage i dokaz da drugu osobu shvatate ozbiljno. On pokazuje da smo shvatili jednu suštinsku istinu: sutra ćemo ponovo morati zajedno da se suočimo sa novim izazovima.

Mi, Austrijanci, sposobni smo za to. Dokazali smo to dovoljno puta. Stoga, dok danas uživate u našem nacionalnom prazniku i slobodnom danu, odvojite trenutak da razmislite o tome šta ovaj dan predstavlja: slobodu da sami donosimo odluke, ali i odgovornost da se prema toj slobodi odnosimo pažljivo.

On simbolizuje obećanje: „Nikada više”. I u sebi nosi jednostavnu istinu, onu koja je našu zemlju učinila snažnom i koja će je takvom činiti i u budućnosti stvari idu bolje kada radimo zajedno. Uvek“.