Skoro svaka četvrta osoba u Austriji rođena u inostranstvu

U Austriji je oko 2,1 milion stanovnika rođeno u inostranstvu, što čini gotovo svaku četvrtu osobu (22,9 odsto).

U poređenju sa 2016. godinom ovaj udeo je porastao za 4,6 procentnih poena, pokazuju podaci navedeni u novoj statističkoj brošuri „Pokrajine 2026” („Bundesländer 2026”), koju je objavio Austrijski fond za integraciju (ÖIF).

Ova godišnja publikacija pruža pregled aktuelnih brojki i trendova koji se tiču migracija i integracije u svih devet pokrajina. Fokus je na zemljama porekla, unutrašnjim i spoljnim migracijama, nezaposlenosti, obrazovanju i trendovima nataliteta, kao i na regionalnim razlikama tokom desetogodišnjeg perioda.

U Beču 41,3 odsto stanovništva rođeno u inostranstvu

Najbrojnije grupe ljudi rođenih u inostranstvu koji žive u Austriji dolaze iz Nemačke (275.500), Bosne i Hercegovine (181.200) i Turske (166.600).

Udeo stanovništva rođenog u inostranstvu posebno je visok u Beču: početkom ove godine u glavnom gradu je živelo približno 841.900 ljudi rođenih u inostranstvu. To čini 41,3 odsto stanovništva Beča – što predstavlja porast od 6,8 procenata u odnosu na 2016. godinu.

Nakon Beča, najveći udeo zabeležen je u Forarlbergu (23,7 odsto) i Salcburgu (22,2 odsto), dok je najmanji udeo zabeležen u Burgenlandu (13,9 odsto).

Tokom desetogodišnjeg perioda, Beč je zabeležio najveći rast udela stanovništva rođenog u inostranstvu – porast od 6,8 odsto – a slede Štajerska (+4,2), kao i Salcburg i Tirol (po +4,1). Najmanji porast zabeležen je u Donjoj Austriji (+2,9) i Burgenlandu (+3).

Tokom 2025. godine, u Austriju se iz inostranstva doselilo približno 161.900 ljudi, što je smanjenje od 16.700 u odnosu na prethodnu godinu.

Istovremeno, broj ljudi koji su napustili zemlju porastao je sa 128.500 na 131.200. Shodno tome, neto migracioni saldo iznosio je približno 30.700 ljudi.

Beč je trenutno pokrajina u kojoj pojedini gradski okruzi — konkretno Rudolfsheim-Fünfhaus i Brigittenau — već imaju više stanovnika rođenih u inostranstvu.

Stopa zaposlenosti

Prošle godine stopa zaposlenosti u Austriji bila je 74,3 odsto. Dok je 76,2 odsto austrijskih državljana bilo zaposleno, taj udeo kod stranih državljana iznosio je 68,3 odsto.

U tom pogledu postoje značajne regionalne razlike: najviše stope zaposlenosti među stranim državljanima zabeležene su u Tirolu (76,5 odsto) i Salcburgu (75,1 odsto), dok je najniža zabeležena u Beču (63,0 odsto).

Razlika između austrijskih i stranih državljana bila je naročito izražena u Burgenlandu (74,4 odsto prema 64,6 odsto) i Štajerskoj (76,3 odsto naspram 66,5 odsto).

Takođe, postoje jasne razlike kada je reč o nezaposlenosti: na nivou cele Austrije stopa nezaposlenosti među stranim državljanima prošle godine iznosila je 11 odsto, u poređenju sa 6,1 odsto kod austrijskih državljana.

Najviše stope nezaposlenosti među stranim državljanima zabeležene su u Beču (17,1 odsto), Štajerskoj (10,3 odsto) i Koruškoj (9,4 odsto). Najniže stope zabeležene su u Burgenlandu (5,4 odsto) i Tirolu (6,1 odsto).

Najveći udeo „vanrednih“ đaka u Beču

U školskoj 2024/2025. godini, u Austriji je bilo približno 50.800 „vanrednih“ đaka, odnosno đaka koja ne znaju dovoljno dobro nemački jezik da bi mogli da prate nastavu, što čini 4,4 odsto ukupne đačke populacije.

Najveći udeo zabeležen je u Beču (7,8 odsto) i Gornjoj Austriji (4,5 odsto), a najniži u Burgenlandu (2,1 odsto) i Koruškoj (2,5 odsto).

Ukupno, za 26 odsto učenika u Austriji maternji jezik bio je neki drugi, a ne nemački jezik, što predstavlja porast od 3,8 odsto u odnosu na deceniju ranije.

Ova raspodela se značajno razlikovala u zavisnosti od vrste škole:

U školama za učenike sa posebnim potrebama i politehničkim školama, udeo onih kojima nemački nije maternji jezik bio je naročito visok – 44,6 odsto, odnosno 41,5 odsto.

U srednjim školama (tzv. Mittelschulen) takođe je zabeležen natprosečan udeo, od 34,9 odsto.

Nasuprot tome, 18,9 odsto učenika u srednjim stručnim školama (BMS) i 15,4 odsto učenika u višim stručnim školama (BHS) imalo je kao maternji jezik neki drugi jezik, a ne nemački.

Najniži udeo zabeležen je u stručnim školama (programi zasnovani na zanatu), i iznosio je 9,4 odsto.

Kada se uporede savezne pokrajine, udeo učenika kojima nemački nije maternji jezik bio je najveći u Beču (48,9 odsto), a najmanji u Koruškoj (16,7 odsto).

Prosečan broj dece po ženi pao je na 1,3

Prosečan broj dece po ženi u Austriji nastavlja da opada: dok je 2015. godine iznosio 1,49, do 2025. godine pao je na 1,30. Postoje značajne razlike u zavisnosti od zemlje rođenja žena. Kod žena rođenih u Austriji, prosečan broj dece iznosio je 1,19, dok je kod žena rođenih u inostranstvu taj broj iznosio 1,57. I u ovoj drugoj grupi broj dece je značajno opao od 2015. godine (kada je iznosio 1,92). Prosečan broj dece bio je naročito visok za žene iz Avganistana, Sirije i Iraka – ta brojka je iznosila 3,37 dece.

Žene iz država nastalih na teritoriji bivše Jugoslavije imale su u proseku 1,92 dece. Nasuprot tome, za žene iz država članica EU koje su bile deo Unije pre proširenja 2004. godine, ta brojka je iznosila 1,08 – što je stopa niža od one koja važi za žene rođene u Austriji.