Svaki treći Evropljanin podržava autoritarnu ili populističku stranku

Gotovo svaki treći glasač u Evropi podržava stranku koja je autoritarna ili populistička, prema novom istraživanju sprovedenom u 31 evropskoj zemlji.

Indeks autoritarnog populizma, koji su objavila dva evropska tink-tenka, EPICenter i Timbro, pokazuje da je najveći rast podrške proteklih godina zabeležen u Nemačkoj, Bugarskoj i Norveškoj, dok je u Mađarskoj podrška značajno opala posle izbora u aprilu, na kojima je premijer Viktor Orban pretrpeo poraz, prenosi EU Observer.

Ove organizacije su analizirale rezultate parlamentarnih izbora za 260 partija u 31 zemlji od 1946. godine, ili od kada su prvi put održani slobodni izbori.

U Bugarskoj, Češkoj, Rumuniji, Italiji i Slovačkoj populističke stranke imaju podršku više od polovine biračkog tela, a u 26 od 31 zemlje obuhvaćene istraživanjem osvojile su više od 20 odsto glasova.

Malta predstavlja izuzetak, jer u njoj uopšte nema takvih opozicionih stranaka u parlamentu.

Zemlje sa najmanjom podrškom su, posle Malte, Hrvatska (10,5 odsto), Luksemburg, Velika Britanija i Estonija.

Mađarska je na sedmom mestu sa 44,3 odsto podrške populističkim partijama, a na 11. mestu je Slovenija, sa 41,3 odsto.

Tokom 1950-ih i 1960-ih godina oko 10 odsto Evropljana biralo je autoritarne ili populističke lidere. Od 2000. taj broj je počeo da se povećava, dostigavši blizu 30 odsto 2019.

Ove godine te stranke imaju podršku 32,6 odsto glasača.

Danas partije izvan političkog mejnstrima imaju svoje predstavnike u 11 od 31 evropske vlade.

Podrška je najviše porasla u Nemačkoj, gde je Alternativa za Nemačku (AfD) na poslednjim parlamentarnim izborima osvojila više od 20 odsto glasova, dok su partije radikalne levice ukupno osvojile 13,8 odsto.

Koordinatorka istraživanja u organizaciji EPICenter Emeli Francen izjavila je za EU Observer da je velika podrška populistima posledica toga što mejnstrim partije nisu u stanju da „adekvatno odgovore na izazove našeg vremena“.

Uspeh populista je „rezultat nedostatka poverenja u elite“, rekao je ekonomski analitičar Mateusz Michnik iz tog tink-tenka, dodajući da su populisti efikasniji u komunikaciji od mejnstrim partija, posebno u kriznim situacijama, kao što su bile pandemija kovida, talas migracija 2015. ili napad Rusije na Ukrajinu 2022.

„Populisti mogu da ‘zaraze’ druge političke partije populizmom“, rekao je Michnik, što prema njegovom mišljenju objašnjava uspon antimigrantskih politika širom kontinenta.

Populističke partije se u ovom indeksu, koji je prvi put objavljen 2016. godine, definišu kao grupe kod kojih je predstavljanje naroda iznad elita „centralni organizacioni princip njihovog političkog pogleda na set“.

Uprkos ovoj zajedničkoj karakteristici, njihov profil je daleko od uniformnog, prema riječima autora izvještaja Andreas Johansson Heinöa, direktora organizacije Timbro.

„Većina njih je kulturološki konzervativna, dok su u ekonomskom pogledu gotovo podjednako podeljene između levice i desnice. Populističke partije uključene u istraživanje uglavnom su evroskeptične, ali samo manjina podržava izlazak iz EU“, kazao je Heinö.