IHS: Budžetska kriza u Austriji ostaje problem do 2030.

Austrija se trenutno nalazi u takozvanom postupku prekomernog deficita EU jer njen javni dug prevazilazi nivo Mastrihta, a prema novoj prognozi Instituta za napredne studije (IHS) budžetska kriza trajaće duže nego što je vlada najavila.

Prema srednjoročnoj prognozi IHS-a, vladini planovi štednje dovešće do značajnog smanjenja koeficijenta deficita, koji je nedavno premašio četiri procenta.

Međutim, da bi se dostigao cilj iz Mastrihta od tri procenta i izašlo iz postupka prekomernog deficita EU u kojem se Austrija trenutno nalazi, „potrebni su dodatni napori“.

Institut prognozira postepeni pad na 3,7 procenata u 2027. i 3,6 odsto u 2028. godini. Očekuje se da će stopa ostati na sličnom visokom nivou do 2030. godine.

Cilj austrijske vlade je bio da dostigne nivo od tri odsto novog zaduživanja do 2028. godine.

Prema prognozi IHS-a do 2030. godine, za koju se naglašava da je podložna značajnoj neizvesnosti, potrebne su dublje strukturne reforme kako bi se obuzdao rast potrošnje i zaduživanje palo ispod nivoa Mastrihta.

To se posebno odnosi na zdravstvo i penzije.

Razlog je demografijom izazvan pritisak na potrošnju, koji će ostati visok čak i nakon prognoziranog perioda.

Kancelar Kristijan Štoker je predstavio formulu „2-1-0“ za inflaciju od dva odsto i ekonomski rast od jedan odsto.

Međutim, za ovu godinu IHS i dalje očekuje da će inflacija dostići tri procenta.

Od 2028. godine pa nadalje, ciljana inflacija od 2,0 procenta trebalo bi da bude postignuta u Austriji.

U proseku, Institut predviđa povećanje potrošačkih cena od 2,3 procenta godišnje do 2030. godine.

Štokerov cilj od jedan odsto za ekonomski rast neće biti dostignut tako brzo, ali bi trebalo da bude postignut pre 2030. godine.

Konkretno, institut očekuje rast od 0,8 procenata ove godine.

U 2027. godini očekuje rast od 1,0 procenat.

Za period od 2028. do 2030. godine, projektovan je rast austrijske ekonomske proizvodnje od 1,2 procenta, 1,1 procenat i 1,0 procenat.

To znači da će se austrijska ekonomija širiti gotovo jednako snažno kao i evrozona tokom prognoziranog perioda.

Međutim, snažnije mere konsolidacije budžeta u Austriji će verovatno usporiti rast, barem kratkoročno, navode ekonomisti.

S druge strane, poboljšanje potrošačke klime moglo bi da dovede do većeg pada stope štednje, a jača potrošačka potražnja mogla bi podstaći rast.

Povećana korporativna ulaganja u veštačku inteligenciju takođe bi mogla da uvećaju produktivnost i poboljšati srednjoročne izglede za rast.

Prema prognozi IHS-a, ekonomski rast u Austriji trenutno stagnira na oko jedan procenat godišnje od ove do 2030. godine.