Hitlerova rodna kuća u Branauu pretvorena u policijski centar

Rodna kuća nacističkog diktatora Adolfa Hitlera, u mestu Braunau na Inu, postala je policijski centar.

Ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner otvorio je novi policijski centar u prisustvu guvernera pokrajine Gornja Austrija Thomasa Stelzera.

U novom policijskom centru nalaze se Policijski inspektorat Braunau i Komanda okružne policije Braunau.

„Naše policijske snage predstavljaju potpunu suprotnost simbolici koja se povezuje sa ovim mestom. Naše policijske snage se zalažu za demokratiju i vladavinu prava, za slobodu, bezbednost i ljudsko dostojanstvo – i pre svega, za njihovu beskompromisnu ​​odbranu od svih koji im prete, od svakog oblika ekstremizma ili totalitarizma“, rekao je ministar Karner.

On je istakao da novi policijski centar u Braunauu predstavlja mesto bezbednosti i vladavine prava.

„Upravo ovde postaje jasno da ne samo da podržavamo svoju istorijsku odgovornost već je i aktivno živimo. Tamo gde prošlost služi kao upozorenje, oni koji danas stoje u službi su oni koji svakodnevno podržavaju zakon, red i zaštitu stanovništva. Ova zgrada je stoga i vidljivi simbol snage naše demokratije“, rekao je guverner Stelzer.

„Temeljnim arhitektonskim redizajnom i uspostavljanjem policijskog centra, Austrija – tačnije Ministarstvo unutrašnjih poslova – postavlja jasan i vidljiv primer, kako spolja tako i u duhu, da se trajno suprotstavi mistifikaciji rodnog mesta Adolfa Hitlera od strane neonacista. Ovo je jedini primer u Evropi gde je ovo postignuto na tako impresivan način“, rekao je Wolfgang Sobotka, bivši predsednik parlamenta i nekadašnji ministar unutrašnjih poslova.

Zbog istorijskog značaja lokacije, otvaranju je prethodio proces koji je trajao preko deset godina, tokom kojeg je Ministarstvo unutrašnjih poslova pažljivo rešavalo pitanje u konsultaciji sa raznim stručnjacima.

Na preporuku tadašnjeg saveznog ministra unutrašnjih poslova Sobotke, 2016. godine osnovana je stručna komisija, na čelu sa penzionisanim šefom odeljenja Hermanom Feinerom, kako bi ispitala korišćenje imovine.

Komisija, koju je činilo 13 stručnjaka iz različitih oblasti (savremeni istoričari, pravni naučnici, predstavnici administracije, civilnog društva i politike), usprotivila se rušenju zgrade i svakoj upotrebi koja bi dodatno promovisala njenu povezanost sa Hitlerom ili nacionalsocijalizmom.

Komisija je preporučila sveobuhvatno arhitektonsko redizajniranje zgrade i njenu prenamenu u društvene, dobrotvorne ili administrativne svrhe.

Godinu dana kasnije, 2107. izvršena je eksproprijacija zgrade odlukom parlamenta i od tada je u vlasništvu države. Razlog za ovu rezoluciju bio je dalje sprečavanje širenja nacističke ideologije.

Dve godine kasnije, pod vođstvom tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Wolfganga Peschorna, doneta je odluka da se zgrada koristi kao policijska stanica.

Nakon završetka međunarodnog arhitektonskog konkursa, renoviranje i redizajn lokacije počeli su 2023. godine.

Otvaranjem policijskog centra je okončana višegodišnja polemika o tome šta učiniti sa nekadašnjom gostionicom iz 17. veka, u kojoj je nacistički diktator rođen u aprilu 1889. godine.

Zgrada je obnovljena, njen izgled značajno izmenjen, ali je godinama predstavljala veliki problem za austrijske vlasti, koje su nastojale da spreče da postane mesto okupljanja neonacista.

Hitler je na adresi Salzburger Vorstadt 15 živeo samo nekoliko nedelja, pre nego što se njegova porodica preselila na drugu adresu u Braunau.

Grad su trajno napustili kada je imao tri godine.

Hitler se nakratko vratio u ovaj grad 1938. godine, na putu ka Beču, pošto je Austriju „Anšlusom“ pripojio nacističkoj Nemačkoj.

Decenijama je austrijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova iznajmljivalo zgradu od tadašnje vlasnice Gerlinde Pommer.

Država joj je plaćala visoku zakupninu kako bi sprečila da kuća bude korišćena kao destinacija za ekstremno desničarski turizam.

Zgradu je dugi niz godina koristila lokalna humanitarna organizacija kao dnevni centar i radionicu za ljude sa posebnim potrebama.

Međutim, organizacija je bila primorana da se iseli 2011, pošto je Pommer blokirala planirane radove na renoviranju.

Ona je takođe u više navrata odbijala da proda nekretninu državi.

Kuća je potom godinama stajala prazna, dok su vlasti i Pommer vodile spor oko uslova njenog korišćenja i budućnosti objekta.

Austrijski parlament je 2016. usvojio zakon kojim je vladi omogućeno da preuzme kuću.

Za objekat joj je isplaćena odšteta od 812.000 evra.

Ona je kasnije tužila državu, jer je tvrdila da je iznos prenizak, ali je izgubila sudski spor.

Ispred zgrade se nalazi spomenik sa natpisom: „Za mir, slobodu i demokratiju – Nikad više fašizam – Milioni mrtvih upozoravaju.“

Milioni evra uloženi su u obnovu stare zgrade, koja danas izgleda znatno drugačije nego ranije.