Suša u celoj Austriji

Toplotni talas zahvatio je celu Austriju sa ekstremnim posledicama po žitovnu sredinu. Pored niskog vodostaja na rekama, ozbiljan problem je što suša pogađa polja u celoj zemlji.

Pored sve većeg rizika od šumskih požara, zemlja se sve više suši.

Prema mapama rizika Ministarstva zaštite životne sredine, područja sa visokim rizikom koncentrisana su u istočnoj Donjoj Austriji, delovima Koruške i dolinama unutar Tirolskih Alpa.

Ministar zaštite životne sredine Norbert Totschnig apelovao je na građane da budu obazrivi, jer je, kako je kazao, osam od deset požara uzrokovano ljudskim ponašanjem i moglo se sprečiti.

Od početka godine registrovano je skoro 300 šumskih požara, zbog kojih je uništeno skoro 250 hektara šume, pokazuju podaci Ministarstva zaštite životne sredine.

„Posebno tokom sušnih perioda poput onog kroz koji trenutno prolazimo, ključno je odgovorno delovanje svakog pojedinca. Najbolja prevencija šumskih požara počinje poštovanjem prirode i pravilnim ponašanjem u šumi“, rekao je Totschnig.

Naizgled dobra vest je da su aktivni šumski požari u Grazu (Štajerska), Ennstalu (Gornja Austrija) i Istočnom Tirolu trenutno pod kontrolom. Međutim, opasnost je i dalje prisutna, jer se očekuje da će toplotni talas trajati najmanje do sredine sledeće sedmice.

Ali, nisu samo požari ono što brine stručnjake za zaštitu životne sredine. Hladne zelene površine u gradovima takođe sve više nestaju. Dok, na primer, obilno navodnjavani centar grada Beča nastavlja da cveta i nudi veličanstven prizor, posebno za turiste, bujne livade na obodu grada se nigde ne mogu naći.

Čak i duž Alte Donau, travnate površine se potpuno suše, što takođe povećava rizik od požara u tom delu grada.

Dok mnogi žude da ih kiša rashladi, odavno očekivane padavine su izuzetni važne za prirodu.  Sledeći toplotni talas mogao bi za sobom da ostavi mnogo spaljene zemlje, upozoravaju eksperti.

Tokom toplotnog talasa raste i potrošnja vode.

U austrijskim domaćinstvima, prosečna dnevna potrošnja vode je 130 litara po osobi. Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, 22 procenta vode u domaćinstvu se koristi za tuširanje i kupanje, 25 odsto za ispiranje toaleta. Deset procenata se koristi za pranje odeće, a dva procenta za pranje posuđa.

Pored toga, 27 procenata vode u Austriji teče kroz slavine u kupatilima, toaletima i kuhinjama, dok se 14 procenata koristi u dvorištima, pokazuju podaci Ministarstva.

Međutim, domaćinstva nisu najveći potrošači vode u Austriji. Industrija i trgovina koriste 70 procenata vode, dok domaćinstva čine samo 24 procenta ukupne potrošnje. Poljoprivreda koristi četiri procenta, a odabrane usluge poput pravljenja snega zimi ili navodnjavanja golf terena koriste dva procenta.

„Snabdevanje vodom za piće u Austriji je uglavnom bezbedno“, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine koje upozorava da suša i vrućine koji dugo traju mogu dovesti do lokalnih nestašica.

Austrija generalno ima sveobuhvatno i bezbedno snabdevanje pijaćom vodom, ukazuje Ministarstvo.

Izazovi bi mogli nastati lokalno i privremeno, na primer zbog pada prolećnih prinosa ili izuzetno visoke potrošnje zbog navodnjavanja bašti ili druge upotrebe vode na otvorenom.

U takvim slučajevima, nadležni dobavljači vode ili opštine po potrebi sprovode neophodne mere.

Takve mere sadrži Plan bezbednosti pijaće vode. Taj plan uključuje, između ostalog, vanredne scenarije za rešavanje nestašice pijaće vode. U prvom scenariju („budnost“) potražnja je i dalje zadovoljena, ali se izdaje apel za štednju vode. U drugoj fazi („najava uzbune“) potražnja za pijaćom vodom više se ne može zadovoljiti pod normalnim uslovima rada, zbog čega na snagu stupa rezervno snabdevanje vodom. U trećem scenariju („nivo uzbune“), vitalno snabdevanje vodom može se zadovoljiti samo kroz hitne mere, a u konačnom nivou eskalacije („kriza“), austrijska vlada preuzima odgovornost za koordinaciju vitalnog snabdevanja vodom za piće.