Infantino povukao plan o privatizaciji Mundijala

Nakon oštrih kritika i podela u svetskom fudbalu FIFA, to jest njen predsednik Đani Infantino, je odlučila da odustane od projekta „FIFA Forward Enterprise“, koji je predviđao privatizaciju Mundijala.

FIFA je tokom noći saopštila da se od plana odustaje “jer je jedinstvo važnije od nametanja rešenja”.

U saopštenju FIFA koje je potpisao Infantino krovna fudbalska organizacija je jasno stavila do znanja da predlog neće biti nastavljen. Kao glavni razlog navedeno je saznanje da je inicijativa, umesto da ujedini, stvorila podele, što je u suprotnosti sa centralnim ciljem federacije da jača i unapređuje fudbal u celom svetu.

Infantino je objasnio da je prvobitna ideja bila da se izgradi osnova za jačanje saveza članica i sporta na globalnom nivou, posebno u zemljama kojima je podrška najpotrebnija.

Tako je čitav projekat propao posle samo četiri dana otkako su Tajms i Fajnenšel tajms objavili plan Fife u utorak 28. jula.

Infatino je svoj predlog predstavio kao alat za razvoj fudbala. Njegova navodna svrha bila je da kanališe više institucionalne podrške i novca ka nacionalnim federacijama, sa naglaskom na one sa slabijom infrastrukturom ili manjom ekonomskom moći.

Plan je uključivao prodaju značajnog udela u komercijalnim pravima za Svetsko prvenstvo za muškarce i žene, kao i za Svetsko klupsko prvenstvo.

Prema pisanju medija čitav posao mogao da donese FIFA oko 10 milijardi dolara.

Naročito problematično bio je manjak transparentnosti i ideja da se udeo proda firmi Džošue Kušnera, čiji je brat Džared Kušner zet američkog predsednika Donalda Trampa.

Inače, FIFA je obećala da bi ovaj potez mogao svakoj od 211 članica saveza doneti jednokratnu isplatu od 20 miliona dolara i značajno povećati sredstva za razvoj.

Ideju je odmah odbila UEFA, a kasnije i ostale konfederacije.

Svih 55 članica UEFA glasalo je za bojkot Svetskog prvenstva ukoliko Infantinov plan prođe. Otporu se pridružio i KONKAF, koji predstavlja 41 državu Severne i Srednje Amerike, a zatim i Azijska fudbalska konfederacija (AFC), koja je izrazila solidarnost.

Osim spoljnog pritiska, predlog je izazvao i duboke podele unutar same FIFA. Visoki savetnik Infantina, Karlos Kordeiro, podneo je ostavku, nazvavši plan „lošim poslom za fudbal“ koji bi „stavio budućnost sporta pod hipoteku“.

On je naveo da se nedvosmisleno protivi predlogu i da ne veruje da su Fifi potrebni spoljni investitori.

Još oštriji bio je glavni operativni direktor FIFA Kevin Lamur koji je projekat nazvao „projektom jedne osobe“, dodajući da „predsednik mora da okuplja ljude, a ovo je bilo suprotno tome“.

Lamur je istakao da je čak i administracija unutar Fife bila „prevarena“ u vezi sa planom, a navodi se da Infantino nije obavestio ni neke od osam potpredsednika organizacije o svojim namerama.

Infantino je postao predsednik FIFA 2016. godine, a naredni predsednički izbori biće održani na 77. Kongresu u Maroku u martu 2027. godine.

Pre ove krize, očekivalo se da će Infantino biti ponovo izabran bez protivkandidata, pošto su brojni savezi širom sveta, uključujući i neke iz Evrope, već potvrdili svoju podršku.

Međutim, ostaje da se vidi da li će događaji iz protekle nedelje dovesti do masovnog povlačenja te podrške. Kandidati za predsednika imaju rok do 18. novembra da se prijave.