Bašar al Asad osuđen na smrt

Bivši predsednik Sirije Bašar al Asad osuđen je danas, u odsustvu, na smrt pred sudom u Damasku, nakon što je proglašen krivim za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom dugogodišnjeg sukoba u zemlji.

Ista kazna izrečena je i njegovovom mlađem bratu Maheru al Asadi i rođaku Atefu Nadžibu, nekadašnjem visokom funkcioneru sirijskih bezbednosnih službi.

Presudu je izrekao Četvrti krivični sud u Palati pravde u Damasku, pred kojim je postupak protiv visokih funkcionera nekadašnje vlasti počeo 26. aprila. Atef Nadžib prisustvovao je izricanju presude, dok su Bašar i Maher al Asad, koji se nalaze u Rusiji, osuđeni u odsustvu.

Sirijsko državno tužilaštvo teretilo je optužene za ubistva, mučenje, proizvoljna hapšenja i zloupotrebu javnih sredstava, dok su zastupnici oštećenih tražili da se njihova dela kvalifikuju i kao ratni zločini i zločini protiv čovečnosti.

U optužnici su navedeni i sistematsko mučenje zatvorenika, ubistva i nasilno suzbijanje protesta.

Nadžib je 2011. godine bio načelnik ogranka Političke bezbednosti u južnoj provinciji Dera, gde su počeli protesti koji su se potom proširili na čitavu zemlju. Sirijske vlasti ga terete za neposrednu odgovornost za represiju u Deri, uključujući hapšenja demonstranata i upotrebu bojeve municije protiv protesta. On je posle pada Asadove vlasti uhapšen i postao jedan od najviših funkcionera bivšeg sistema koji se lično našao pred sudom.

Postupak je imao znatno širi obuhvat od trojice danas osuđenih. Na početku suđenja kao optuženi koji nisu dostupni sudu navedeni su, pored Bašara i Mahera al Asada, bivši ministar odbrane Fahd Džasem al Frejdž i više visokih oficira nekadašnjih vojnih i obaveštajnih struktura.

Presuda predstavlja jedan od najznačajnijih dosadašnjih postupaka novih sirijskih vlasti protiv vrha sistema koji je zemljom upravljao do decembra 2024. godine. Bašar al Asad bio je predsednik od 2000, kada je nasledio oca Hafeza al Asada, do pada Damaska 8. decembra 2024, čime je okončana višedecenijska vladavina porodice Asad, prenosi Politika.

Asad je posle sloma vlasti napustio Siriju i stigao u Moskvu, gde su on i njegova porodica dobili azil. Rusija je tokom građanskog rata bila jedan od najvažnijih saveznika njegove vlasti i od 2015. vojno je intervenisala na strani Damaska.

Nove vlasti u Damasku, na čelu sa predsednikom Ahmedom al Šarom, u više navrata su od Moskve tražile izručenje bivšeg predsednika, ali Rusija do sada nije pokazala spremnost da ga preda Siriji. Al Šara je pitanje Asadove odgovornosti pokretao i tokom kontakata sa ruskim rukovodstvom.

Praktično izvršenje presude zato u ovom trenutku nije realno dok se Asad nalazi pod zaštitom Rusije. Prema analizi Sirijske mreže za ljudska prava, sirijski zakon dozvoljava suđenje beguncu u odsustvu, ali takva presuda može biti poništena i postupak ponovljen ukoliko osuđeni kasnije bude uhapšen ili se pojavi pred sudom.

Istovremeno, deo pravnih stručnjaka upozorava da će kredibilitet novog sirijskog sistema tranzicione pravde zavisiti od poštovanja prava optuženih i međunarodnih standarda pravičnog suđenja.

Posebno je otvoreno pitanje načina na koji su optuženi u odsustvu formalno obavešteni o postupku, kao i činjenice da je mandat sirijskih mehanizama tranzicione pravde usmeren prvenstveno na zločine bivše vlasti.

Građanski rat u Siriji, započet 2011. godine, odneo je oko pola miliona života i primorao milione ljudi da napuste svoje domove.

Današnja presuda prvi put postavlja Bašara al Asada u položaj osuđenog pred sudom sopstvene zemlje, ali će njen praktični domet zavisiti pre svega od toga da li će on ikada biti dostupan sirijskom pravosuđu.