U EU počela primena novog pravila o ambalaži

Novi propisi Evropske unije o ambalaži stupili su danas na snagu i oni donose promene za potrošače, ali efekti će se tek postepeno osetiti, pa oni koji budu kupovali u narednim danima verovatno neće odmah primetiti promene.

Cilj propisa EU, koji kroz nekoliko dana stupa na snagu, je da se korak po korak promeni ambalaža koja se nalazi na rafovima supermarketa i maloprodajnih objekata.

Namera je da se smanji otpad od ambalaže, poboljša reciklaža i eliminišu štetne materije iz svakodnevnog života.

To se odnosi na gotovo svu ambalažu koju potrošači koriste – od čaša za jogurt i ambalaže za sir i kobasice do poslužavnika za voće i kutija za isporuku.

Proizvođači će morati da pruže mnogo preciznije dokaze da su veličina i težina ambalaže zaista neophodne, prenosi „Techbook“.

Ovo će posebno biti usmereno na takozvanu obmanjujuću ambalažu. Ambalaža treba da sadrži što manje praznog prostora i ne sme veštački stvarati utisak većeg sadržaja.

Očekuje se da će i prevelike kutije za isporuku postati stvar prošlosti.

Ne treba očekivati trenutnu promenu u supermarketima. Novi propisi se u početku odnose na proizvođače i kompanije za pakovanje. Verovatno će proći neko vreme pre nego što nova ambalaža bude široko dostupna na policama prodavnica.

EU takođe pooštrava pravila za pakovanje hrane. Određene hemikalije PFAS, poznate i kao „večne hemikalije“ zbog svog izuzetno dugog roka trajanja, biće strože regulisane u budućnosti.

Ranije su se, između ostalog, koristile da bi ambalaža bila odbojna na masnoću ili vodu, na primer, za proizvode brze hrane.

Za potrošače će ovaj korak u početku biti jedva primetan. Međutim, proizvođači moraju da preispitaju svoju ambalažu i, ako je potrebno, da pređu na druge materijale ili premaze.

Cilj novih pravila je i poboljšanje funkcionisanja unutrašnjeg tržišta, jer će se od 2028. godine usklađeni sistem označavanja ambalaže primjenjivati širom EU kako bi se olakšalo sortiranje otpada, čime će se povećati efikasnost u tokovima recikliranja i kompostiranja otpada, a industrija ambalaže će tokom godina da uštedi nekoliko milijardi evra.

Osim toga, mere koje podstiču cirkularnu ekonomiju, uključujući obaveznu upotrebu recikliranog plastičnog otpada u novoj plastičnoj ambalaži i zahtev da sva ambalaža može da se reciklira, počeće da se primenjuju 2030. godine.

Očekuje se da će široki set mera značajno da smanji emisije staklenih gasova, potrošnju vode i troškove zaštite životne sredine u sektoru ambalaže, a istovremeno će da uštedi preduzećima značajne troškove usklađivanja u srednjoročnom periodu.

Evropska komesarka za životnu sredinu, otpornost na vode i konkurentnu cirkularnu ekonomiju Jesika Rosval opisala je uredbu kao „investiciju u budućnost Evrope“, rekavši da će smanjiti otpad, povećati recikliranje, učiniti ambalažu koja dolazi u kontakt s hranom sigurnijom ograničavanjem supstanci poput PFAS-a i smanjiti zavisnost o primarnim sirovinama.

Promene će se uvoditi u fazama, a ne ođednom, a od 2028. godine očekuje se da će se u celoj EU primenjivati usklađeni sistem označavanja ambalaže, što će potrošačima olakšati određivanje kako bi različiti materijali trebalo da se sortiraju za recikliranje ili kompostiranje.

Većina novih obaveza počeće da važi 2030. godine, a EU je procenila da bi bez preduzimanja mera, otpad od ambalaže mogao da se poveća za 19 odsto do 2030. godine, dok bi otpad od plastične ambalaže mogao da se poveća za čak 46 odsto.