Novi predlog – uslov za penziju 45 godina staža naterao bi mnoge da rade do 85. godine

U Austriji se vodi žestoka debata o podizanju lestvice za odlazak u penziju, a poslednji predlog došao je od predsednika pokrajine Tirol Antona Matlea, koji smatra da uslov za penziju treba da bude 45 godina radnog staža.

Međutim, eksperti upozoravaju da bi 45 godina staža značilo da bi čak dve od tri osobe koje su prošle godine otišle u penziju – morale duže da rade.

Analiza instituta „Momentum“ pokazala je da uslov za odlazak u penziju nakon 45 godina staža ne bi ispunilo 44.037 osoba kojima je prošle godine odobreno penzionisanje.

Među muškarcima, taj uslovi bi ispunilo 46 novopečenih penzionera. Ipak 54 procenata njih moralo bi da radi još par godina, jedna petina još najmanje 11 godina, a osam odsto čak i duže od dve decenije.

Za žene bi prepreka bila znatno veća – samo 18 procenata onih koje su se prošle godine penzionisale bi ispunilo taj uslov, dok bi 82 procenta moralo da radi još par godina.

Skoro jedna trećina novih penzionerki bi morala da radi više od 11 godina, a 12 procenata čak i 20 godina.

U proseku, onima koji su u penziju otišli penzionerima prošle godine, nedostajalo je 63 meseca, odnosno više od pet godina radnog staža za dostizanje uslova koji zahteva Matle.

„Povezivanje penzionisanja sa 45 godina staža, u stvari je podizanje starosne granice za penzionisanje kroz mala vrata“, upozorava ekonomista „Momentuma“ Nikolas Prinz.

Izuzetno je problematično što je kod ljudi koji se približavaju penziji najveća stopa nezaposlenosti.

Pre nego što vlada razmotri povećanje starosne granice za penzionisanje, mora pripremiti tržište rada i obavezati kompanije da stvore radna mesta i zadrže starije radnike, zahteva „Momentum“

„U suprotnom, to će mnoge ljude poslati u (dugoročnu) nezaposlenost pre penzionisanja“, upozorava Prinz.

To bi za posledicu imalo da stariji zaposleni ostaju duže na tržištu rada jer mogu tek kasnije da se penzionišu, što bi bilo štetno za mlade koji tek ulaze na tržište rada, za one u najproduktivnijem radnom dobu i starije žene koje, umesto da se penzionišu, moraju duže da rade.

„Bez preventivnih mera, socijalne posledice su neizbežne, posebno za žene i slabije plaćene radnike. Štaviše, radni vek do duboke 85. godine je utopija za većinu“, ukazao je Prinz.