Mauthauzen komitet traži hitnu obustavu izgradnje supermarketa na prostoru nekadašnjeg logora u Leobersdorfu

Međunarodni komitet Mauthauzen (CIM) pozvao je danas na obustavu građevinskih radova na mestu drugog najvećeg bivšeg ženskog koncentracionog logora u Austriji, koji se nalazi u Leobersdorfu, na teritoriji okruga Baden.

CIM je naglasio da to područje mora biti sačuvano kao spomen-obeležje.

Na toj lokaciji južno od Beča gradi se poslovni park, koji uključuje supermarket i logistički centar za hladnjače.

Prema navodima Komiteta, supermarket bi trebalo da vodi diskontni lanac Lidl, dok je za logistički centar predviđena velika nemačka kompanija za veleprodaju hrane i logistiku.

CIM zahteva da neizgrađeni deo nekadašnjeg ženskog koncentracionog logora bude trajno sačuvan kao memorijalni prostor, ocenjujući da je planirana gradnja „u očiglednoj suprotnosti sa principima savremene kulture sećanja“.

Građevinska oprema dovežena je pre nekoliko nedelja na mesto na kojem se planira izgradnja.

Planovi za poslovni park na mestu bivšeg ženskog koncentracionog logora postali su javni u medijima krajem 2024. godine. Prema ranijim medijskim izveštajima, kompanija za nekretnine u vlasništvu gradonačelnika Andreasa Ramhartera (Leobersdorf Future List) navodno je prodala zemljište za 15,25 miliona evra i dobila dodatnih 1,34 miliona evra kroz prenamenu.

Gradonačelnik se potom suočio sa kritikama, uključujući i od strane Jevrejske zajednice Minhena i Gornje Bavarske (IKG). Ramharter je branio postupke i odbio da komentariše kupoprodajne cene.

Negirao je bilo kakav sukob interesa, a prošle godine je navedeno da su sve potrebne dozvole za projekat dobijene.

U podlogoru koncentracionog logora Mauthauzen, oko 400 žena i devojaka bilo je zatočeno između septembra 1944. i aprila 1945. godine. Bile su primorane na rad u obližnjoj fabrici municije Hirtenberg. Nakon što je logor raspušten, zatvorenici su u koloni odvedeni u Mauthauzen, u kojem su neki od njih ubijeni.

„Svedočenja o nacističkoj prošlosti i njenim zločinima se uništavaju i zakopavaju pod slojem šljunka, čelika i betona, čineći ih tako zauvek nevidljivim“, kritikuje Komitet.

Upravljanje lokalitetom je takođe od nadregionalnog značaja jer su zatvorenici dolazili iz nekoliko evropskih zemalja, a logor je bio deo nacističkog sistema prisilnog rada i koncentracionih logora, navodi se u otvorenom pisku Komiteta.

Prema navodima Komiteta, Savezni zavod za spomenike nije smatrao da su preostale strukture dovoljno zaštićene. Planove navodno pokreću opština i investitori.

Komitet je takođe odbacio tvrdnju da u Austriji postoji približno 2.000 spomen-obeležja.

„Činjenica je da su do sada odgovarajuća spomen-obeležja uspostavljena samo za deo od skoro 50 podlogora koncentracionog logora Mauthauzen“, navodi se u saopštenju.

Komitet podržava planiranu spomen-stazu i spomen-obeležje, kao i zeleni pojas duž ivice područja, ali smatra da su ove mere nedovoljne sve dok se gradi preostalo nerazvijeno područje bivšeg ženskog logora.

Komitet je stoga apelovao na odgovorne da zaustave izgradnju i osiguraju preostali otvoreni prostor za sećanje i obrazovne svrhe.

„Gde god ekonomske koristi proizilaze iz eksploatacije mesta sa nacističkom prošlošću, profiteri imaju posebnu obavezu da aktivno, trajno i kolektivno čuvaju sećanje na prošlost. Isto tako, mora se osigurati da se planirana spomen-staza i spomen-obeležje finansiraju i održavaju na duži rok“, navodi se u pismu.