Bauer: Ukrajini potrebno 20 godina za pegovore o članstvu u EU

Ministarka za evropska pitanja u Vladi Austrije Claudia Bauer smatra da proces pristupanja EU mora biti zasnovan na „kriterijumu učinka“, jer bi u suprotnom podrška proširenju znatno opala, te je istakla da je velika opasnost kada se za Ukrajinu traže posebna rešenja.

U vezi sa referendumom o nastavku pregovora o pristupanju EU na Islandu, Bauer je u intervjuu agenciji APA rekla da bi Austrija pozdravila podršku, jer bi to ojačalo EU.

„Island je deo Evropskog ekonomskog prostora i već postoji dobra saradnja i u okviru Šengena. Svakako mogu da zamislim da bi, ako referendum bude pozitivan i ako se nastavi rad na ispunjavanju preduslova za pristupanje EU, Island mogao da se pridruži Uniji zajedno sa Crnom Gorom“, rekla je Bauer.

To bi, istakla je, bio „veoma pozitivan signal, da se EU širi na Severnom Atlantiku, baš kao što to čini na Zapadnom Balkanu“.

Podvukla je da se u procesu proširenja moraju primeniti kriterijumi zasnovani na učinku, jer bi u suprotnom znatno opala podrška proširenju u Uniji.

 „I to je upravo velika opasnost kada se govori o Ukrajini, na primer, gde se uvek zahtevaju posebna rešenja“, objasnila je Bauer.

Ona smatra da će Ukrajini trebati do 20 godina da vodi pregovore o pristupanju sa EU.

„Ako se uporedi proces pristupanja Ukrajine sa drugim zemljama, kao što je Crna Gora, koja je trenutno predvodnik u tom procesu, onda se zna da može potrajati znatno više od decenije, možda čak i 20 godina, dok ugovor o pristupanju ne dostigne svoju završnu fazu“, objasnila je Bauer.

Što se tiče Ukrajine kao zemlje u ratu, Bauer „pretpostavlja da će proces trajati barem koliko i za zemlje Zapadnog Balkana“.

Ujedno je istakla da se ne može govoriti o fiksnom datumu pristupanja na početku pregovora.

U borbi po pitanju sledećeg višegodišnjeg budžeta EU, ministarka dovodi u pitanje nadležnosti Unije u oblasti socijalne politike.

EU je stvorila strukture u kojima centralne odgovornosti leže na državama članicama, podsetila je ona.

„Imamo komesare zadužene za oblasti koje su 100 odsto nacionalna odgovornost, na primer, generacije, mladi ili stanovanje. To su sve nacionalna pitanja. Trebalo bi da se više fokusiramo na oblasti u kojima nam je potrebna funkcionalna Evropska unija i da pojednostavimo strukture gde smo godinama izgradili dodatne okvire, ali nam nedostaje moć donošenja odluka“, zatražilla je Bauer.

Ona je ponovila svoj poziv za manjom Evropskom komisijom.

„Ne samo u svetlu budžeta EU za period od 2028. do 2034. godine, već i u kontekstu potencijalnih proširenja EU, hitno moramo da se pozabavimo pitanjem da li treba da uvedemo princip rotacije unutar Komisije, omogućavajući jači fokus na stvarne nadležnosti EU“, objasnila je Bauer.

„Ne treba nam nužno dodatni komesar sa podređenom administracijom i upravljanjem u pitanjima generacija, mladih, sporta i kulture. Jer ništa od toga ne spada u evropsku nadležnost“, podvukla je ministarka.

Austrija i osam drugih zemalja članica EU su se usprotivile povećanju plata i troškova za administraciju od 39 procenata, kako je tražila Evropska komisija.

„To bi bila jasna suprotnost onome što se zapravo želi postići proširenjem digitalizacije, elektronskom upravom, većom automatizacijom i manjom birokratijom“, izjavila je Bauer.

Ona želi da konsoliduje evropske programe finansiranja i privuče više privatnog kapitala.

Bauer vidi dodatni potencijal za uštede u budžetu EU kroz konsolidaciju programa finansiranja i mobilizaciju većeg broja privatnog kapitala.

„Imamo desetine evropskih programa, širok spektar programa finansiranja, na primer, kada razmišljamo o konkurentnosti. Ne verujem da nam je potrebno desetak programa finansiranja. Oni se svakako mogu efikasnije konsolidovati. Konkurencija se ne povećava stvaranjem dodatnog programa finansiranja, već bi se povećala smanjenjem birokratije“, uverena je ona.

Istovremeno, EU bi trebalo više da se fokusira na mobilizaciju privatnih investicija u skladu sa Unijom tržišta kapitala.

„Svake godine, oko 300 milijardi evra evropske štednje se ulaže na tržišta van EU, posebno u Sjedinjene Američke Države“, ukazala je Bauer.

Ona je ponovila zahtev za značajno smanjenje višegodišnjeg budžeta EU u poređenju sa poslednjim nacrtom kiparskog predsedništva.

„Predlog i dalje obuhvata ukupan obim od skoro dva biliona evra u budžetu EU. A iz austrijske perspektive, jasno je da ćemo nastaviti pregovore, da se ukupan obim mora značajno smanjiti i da naš nacionalni doprinos mora ostati stabilan. Želimo da se ´austrijski popust´nastavi. Istovremeno, želimo da iskoristimo modernizovanu strukturu budžeta EU kao priliku da ispitamo efikasnost i poboljšamo odgovornosti EU“, naglasila je Bauer.

Takođe je očigledno da će se Austrija fokusirati na one oblasti u kojima očekuje povraćaj iz budžeta EU.

„Posebno smo zainteresovani za istraživanje, infrastrukturu, poljoprivredu i ruralne regione u Austriji. I mi, naravno, to ovde predstavljamo.“ Austrija je generalno otvorena za nove izvore prihoda EU“, izjavila je Bauer.

Međutim, to ne sme dovesti do situacije u kojoj, na primer, predloženi porez na preduzeća predstavlja dodatno opterećenje za zemlju i od kompanija se traži da plaćaju još više.

Bauer ostavlja otvorenim pitanje da li se ove godine može postići sporazum o budžetu EU, kako su evropske institucije planirale.

„Sada ulazimo u ključnu fazu pregovora o višegodišnjem finansijskom okviru. Očekujemo da će nove brojke o višegodišnjem finansijskom okviru, budžetu EU, biti predstavljene u oktobru pod irskim predsedavanjem. Tek tada možemo ozbiljno proceniti koliko je realno da se ove godine može postići sporazum“, istakla je Bauer.

Ona je rekla da za Austriju prioritet ima kvalitet.

 „Neće biti sporazuma ni po koju cenu“, poručuje Bauer, koja ističe da ne želi da preti vetom.

Na pitanje koliki doprinos Austrija cilja, Bauer se poziva na zahtev kancelara Christiana Stockera, prema kojoj austrijski doprinos mora ostati stabilan.

Stocker je na samitu EU u junu rekao da bi ograničenje trebalo da bude oko jedan odsto BDP-a, dok je predlog Evropske komisije 1,26 BDP-a.

Bauer je rekla da niko ne osporava nove izazove sa kojima se suočava EU.

„I nama je jasno da nam je potrebna Evropska unija sposobna da preduzme akciju. Posebno tamo gde, na primer, u oblasti bezbednosti i odbrane možemo da delujemo isplativije i efikasnije kroz zajednička ulaganja i gde možemo bolje da iskoristimo sinergije. Ali ne može biti da se ovo koristi kao izgovor za stvaranje još više struktura pored postojećih, bez dovođenja u pitanje statusa kvo“, naglasila je ministarka.

Ona ističe da postoje veoma dobri savezi među zemljama koje najviše doprinose evropskom budžetu.

„Mi smo devet država članica koje zajedno finansiraju više od 60 procenata budžeta EU kroz naše doprinose“, ukazala je Bauer.