Islanđani danas odlučuju o evrointegracijama

Građani Islanda danas glasaju o ponovnom otvaranju pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Brisel pažljivo prati referendum, jer bi mogao da utiče i na narednu fazu proširenja.

Islanđani danas na referendumu odlučuju o eventualnom povratku evrointegracijama.

Dok pristalice ističu ekonomsku stabilnost i veću sigurnost u sve neizvesnijem svetu, protivnici upozoravaju na gubitak dela suvereniteta.

Prema istraživanju agencije „Galup“, objavljenom juče, tesna većina birača protivi se ponovnom otvaranju pregovora o pristupanju EU, što je zaokret u odnosu na ranija ispitivanja javnog mnjenja.

Glasanje nije izjašnjavanje o samom članstvu, za šta bi bilo neophodno da Island održi i drugi referendum – o tome da li da pristupi bloku od 27 članica pod uslovima dogovorenim tokom pregovora.

Rejkjavik je napustio pregovore o pristupanju EU 2013. godine, četiri godine nakon podnošenja zahteva, kada je na vlast došla evroskeptična vlada, podseća RTS.

Od tada su rast troškova života i rat u Ukrajini ponovo probudili interesovanje javnosti da se to pitanje otvori.

Članstvo u EU dalo bi Islandu neposredan glas u odlučivanju preko institucija kao što su Evropska komisija, Savet ministara i Evropski parlament, a zemlju bi uvelo i u carinsku uniju i otvorilo joj mogućnost da usvoji evro.

Island je zahtev za članstvo u EU podneo 2009. godine, ali su pregovori prekinuti 2013. godine.

Budući da zahtev nikada nije formalno povučen, Evropska komisija je potvrdila da ostaje važeći.

Kada je proevropska koaliciona vlada preuzela vlast 2014. godine, ponovo je pokrenuto pitanje pregovora, jer je njen koalicioni sporazum uključivao obavezu održavanja referenduma o tome da li će se pregovori o pridruživanju nastaviti pre 2027. godine.

Glavna sporna tačka u potencijalnim budućim pregovorima verovatno bi bio odnos Islanda sa Zajedničkom ribarskom politikom EU (ZRP), koja određuje ograničenja ulova i ribolovne kvote među državama članicama EU.

Referendum se odnosi na to da li islandska vlada treba da nastavi pregovore o pristupanju sa Evropskom unijom – ako birači odgovore potvrdno, pregovori o pristupanju će se nastaviti, a ako i kada se postigne dogovor, sporazum će biti stavljen na drugi referendum kako bi ga islandski narod prihvatio ili odbacio.

Ukoliko glasači kažu „ne” Vlada Islanda poštovaće tu odluku, navodi se u objavi na sajtu islandske vlade.

Vlada Islanda ističe da je u pitanju referendum o nastavku pregovora, a ne glasanje o članstvu Islanda u Evropskoj uniji, kao i da će pitanje na referendumu biti „Da li Island treba da nastavi pregovore o pridruživanju sa Evropskom unijom?”

Referendum se održava nakon što je američki predsednik Donald Tramp pretio prisvajanjem Grenlanda, koji se nalazi između Islanda i SAD.

Članstvo u EU bi Islandu dalo direktno pravo glasa u donošenju odluka preko institucija kao što su Evropska komisija, Savet ministara i Evropski parlament.

Takođe bi podrazumevalo pridruživanje Islanda carinskoj uniji EU i ponudilo bi mogućnost usvajanja evra kao nacionalne valute.

U slučaju glasanja „za” na referendumu, u dopisu Ministarstva spoljnih poslova se procenjuje da bi pregovori o pristupanju mogli početi do kraja 2026. godine i da budu završeni u roku od 18 do 24 meseca.

Island je već zatvorio 11 od 33 poglavlja koja čine pregovore o pristupanju za tu zemlju, a Brisel očekuje da će se proces završiti u roku od jedne ili dve godine, budući da je zemlja već duboko integrisana u jedinstveno evropsko tržište.

U Briselu se referendum pažljivo prati, jer bi mogao da utiče i na narednu fazu proširenja EU.

Iz perspektive Brisela, eventualni povratak Islanda značio bi uključivanje jedne bogate i institucionalno stabilne države, koja je već visoko usklađena sa evropskim pravilima i nalazi se na geostrateški važnoj lokaciji u severnom Atlantiku.

Zbog toga pojedini analitičari smatraju da bi povratak Islanda mogao da utiče i na Zapadni Balkan, stvaranjem nove političke dinamike u procesu proširenja.