Lavrov: Očuvati Arktik kao zonu mira, vojne aktivnosti NATO-a direktna pretnja bezbednosti Rusije

Očuvanje Arktika kao zone mira i saradnje je u interesu Rusije i cele međunarodne zajednice, dok NATO i njegove članice idu ka militarizaciji regiona i pokušavaju da pretvore Arktik u novi front konfrontacije, upozorio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Poručuje da Rusija preferira konstruktivan dijalog u bilo kom regionu sveta, ali da će, ako je potrebno, nacionalni interesi biti zaštićeni svim raspoloživim sredstvima.

Povodom činjenice da je 19. avgusta kontejnerski brod iz Kine prvi put stigao u luku Murmansk preko Severnog morskog puta, ključnog dela Transarktičkog transportnog koridora, Lavrov u autorskom tekstu piše da je time, uz učešće stranih partnera, započela nova faza u razvoju ruskog arktičkog regiona, gde se proizvodi najmanje 10 odsto nacionalnog BDP-a i živi više od 2,5 miliona građana.

U tekstu „Međunarodna saradnja na Arktiku: izazovi i mogućnosti“,  objavljenom na portalu Arctic, Lavrov podseća da osnovi ruske državne politike na Arktiku do 2035. godine, usmeravaju rad svih vladinih agencija na poboljšanje kvaliteta života stanovništva arktičke zone Ruske Federacije, podsticanje ekonomskog rasta na njenim teritorijama, zaštitu životne sredine i obostrano korisnu međunarodnu saradnju.

Lavrov napominje da Rusija na Arktiku nastoji da održi mir i stabilnost, smanji nivo pretnji nacionalnoj bezbednosti i stvori povoljne spoljne uslove za društveno-ekonomski razvoj zemlje, te da je za primenu tih smernica, otvorena za interakciju sa svim konstruktivno nastrojenim stranim državama koje pokažu recipročnu spremnost, a kojih, kaže, ima mnogo.

Kao dve zemlje sa kojima je Rusija uspostavila blisku saradnju na Arktiku, označio je Kinu i Indiju, navodeći da je jedan od rezultata saradnje sa Pekingom pokretanje redovnog kontejnerskog transporta kroz severna mora sa planovima za povećanje njihovog broja, a da bi, prema procenama pojedinih stručnjaka, Arktik u narednih 20 godina mogao da postane jedna od vodećih oblasti partnerstva Rusije i Indije.

Dodao je da na krajnjem severu postoje izgledi za interakciju sa Brazilom, Indonezijom, Iranom i drugim zemljama BRIKS-a,  da je Moskva spremna da razvija saradnju sa Belorusijom i drugim partnerima u ZND, ali da Južna Koreja i Singapur pokazuju interesovanje za rad sa Rusijom na pojedinačnim arktičkim projektima, uprkos učešću u „neprijateljskoj kampanji sankcija ´kolektivnog Zapada´ Rusiji“.

Lavrov je naglasio da je očuvanje Arktika kao zone mira i saradnje u interesu cele međunarodne zajednice, za šta je Rusija svakako zainteresovana, ali i ukazao da ima onih koji ne dele tu tačku gledišta.

„Kako drugačije objasniti činjenicu da zemlje NATO-a, kao i ceo ovaj vojni savez u celini, idu ka militarizaciji regiona i tamo stvaraju žarišta međunarodnih tenzija?“, pita Lavrov, podsećajući da je NATO u februaru pokrenuo operaciju „Arctic sentinel“, čiji je cilj bio proširenje vojnog prisustva u visokim geografskim širinama.

„U neposrednoj blizini naših severnih granica u toku su pojačane vojne pripreme. Izvode se agresivne vežbe velikih razmera uz angažovanje vanregionalnih zemalja, pojavljuju se novi elementi komandno-štabne strukture NATO-a. Takva vojna aktivnost na krajnjem severu stvara direktnu pretnju bezbednosti Rusije. Povećavaju se rizici od incidenata koji bi mogli da izazovu oružani sukob sa potencijalno katastrofalnim posledicama“, upozorio je Lavrov.

Ukazao je da se svesno stvaranje atmosfere nepoverenja u vojnoj oblasti dešava istovremeno sa pokušajima Zapada da potkopa legitimna prava Rusije u oblasti međunarodne saradnje kroz nelegitimne finansijske i ekonomske sankcije pravnim licima i pojedincima iz zemalja svetske većine koji učestvuju u realizaciji zajedničkih projekata u arktičkom regionu.

„Članice NATO-a i ostali zapadnjaci ne kriju svoje prave motive, proglašavajući zadatak pretvaranja Arktika u novi front konfrontacije za obuzdavanje razvoja naše zemlje i njenih istomišljenika“, piše šef ruske diplomatije.

Prema njegovim rečima, jedna od manifestacija antiruske politike Zapada bilo je blokiranje rada nekada efikasnih mehanizama multilateralne saradnje na krajnjem severu, od kojih su neki prestali da postoje, dok su aktivnosti drugih u velikoj meri izgubile smisao bez učešća Rusije, koja je bila primorana da prekine veze sa njima usred neprijateljskih koraka.

Jedini sačuvani međuvladin format je Arktički savet, nastao pre skoro 30 godina – 19. septembra 1996. godine, podseća Lavrov i konstatuje da se Savet približava godišnjici „ne u najboljoj formi“, budući da se od marta 2022. nalazi u „zamrznutom“ stanju i doživljava ozbiljnu krizu.

Poručio je da je Rusija spremna da nastavi sa punim funkcionisanjem Arktičkog saveta ako se drugi ponašaju pošteno, uzimajući u obzir legitimne interese svih učesnika, ali da je spremna i za scenario koji trenutno razvijaju zemlje NATO-a unutar organizacije, pokušavajući da razgovaraju o arktičkim pitanjima bez Rusije u svom uskom krugu, čime u suštini diskredituju i marginalizuju Arktički savet.

„U ovom slučaju, imamo teritorije, logistiku, tehnologiju i pouzdane partnere za obostrano korisne projekte kako bismo sa sigurnošću sproveli ruske planove na Arktiku“, dodao je Lavrov.

Napominje da „samo jedan pogled na mapu sveta otkriva da je Rusija bila, jeste i ostaće vodeća arktička država“, ali dodaje procene stručnjaka da će se dostupnost Arktika transportu i resursima povećavati.

Skreće pažnju i da region već počinje da igra nezamenljivu ulogu u obezbeđivanju održivih trgovinskih veza usred sve češćih poremećaja u lancima snabdevanja, posebno u moreuzima Svetskog okeana, koji su sistemski važni za međunarodnu ekonomiju.

Takođe, navodi da će strateški značaj Arktika za nacionalne interese i bezbednost Rusije takođe rasti i da će Moskva nastaviti sveobuhvatni razvoj visokih geografskih širina i razvoj infrastrukture arktičke zone u skladu sa ruskim zakonodavstvom i ciljevima razvoja zemlje.

Rusija će, dodaje, u svojim ekonomskim aktivnostima, nastaviti da polazi od priznanja da su arktički morski prostori sastavni deo Svetskog okean i da se odredbe Konvencije UN o pravu mora iz 1982. godine, koja garantuje posebna prava i odgovornosti priobalnih država na Arktiku, u potpunosti primenjuju na njih. Podseća i da je posvećenost tim pravima i odgovornostima utvrđena i u Ilulisatskoj deklaraciji koju je 2008. godine usvojila arktička petorka – Rusija, Danska, Kanada, Norveška i Sjedinjene Američke Države.

Dodao je da Rusija, u sadašnjoj fazi, ne vidi potrebu za razvojem novih međunarodnih pravnih instrumenata za regulisanje ekonomskih i drugih aktivnosti na visokim geografskim širinama.

„Spoljna politika Rusije na Arktiku ostaće sveobuhvatna i pragmatična. Podržavamo razvoj Arktika kao sastavnog dela pankontinentalnog prostora bezbednosti i saradnje u Evroaziji. Naši sadašnji protivnici su odavno trebalo da nauče brojne lekcije istorije i shvate da je razgovor sa Rusijom putem sankcija i pretnji uzaludan. Neprijateljske akcije su dobijale i nastaviće da dobijaju adekvatne odgovore, uključujući i asimetrične. Rusija preferira konstruktivan dijalog u bilo kom regionu sveta, ali ako je potrebno, naši nacionalni interesi biće zaštićeni svim raspoloživim sredstvima“, jasan je Lavrov.

U tekstu navodi i da se, kao što je ruski predsednik Vladimir Putin više puta naglasio, na Arktiku obavlja ozbiljan rad, a Moskva je otvorena za sve partnere spremne da učestvuju na osnovu jednakosti i uzajamne koristi.

„A takvi partneri, van kruga NATO rusofoba, čine ogromnu većinu“, konstatuje Lavrov.

Dodaje da perspektivne oblasti uključuju razvoj prirodnih resursa, eksploataciju Transarktičkog transportnog koridora i njegove najvažnije komponente, Severnog morskog puta, a da  prioritetni zadaci uključuju stvaranje industrijske, transportne i turističke infrastrukture.

„Poboljšanje blagostanja stanovnika Dalekog severa, očuvanje severne prirode i sprovođenje naučnih istraživanja ostaće prioritet. U svim ovim oblastima, značajnu ulogu pridajemo međunarodnoj saradnji“, zaključio je Lavrov.