Mediteran u julu najtopliji u poslednje 33 godine

Mesec jul ove godine je u mediteranskom regionu bio najtopliji u poslednje 33 godine, sa prosečnom temperaturom mora od 27,7 stepeni, saopštio je konzorcijum Lamma-CNR.

U saopštenju se navodi 79 odsto Mediterana iskusilo je „jak” ili jači morski toplotni talas tokom najmanje jednog dana, prenosi agencija AdnKronos.

Ukazuju da ovogodišnji temperaturni rekord treba tumačiti u okviru izraženog osnovnog trenda, uključujući prirodnu varijabilnost, sa zagrevanjem od približno 0,7 stepeni svakih 10 godina.

Uzimajući uzorak kod obale Toskane, podaci ukazuju na prosek od 27,7°C za jul, što je anomalija od +3,9°C u poređenju sa periodom 1991-2020, najvećom vrednošću među 45 jula u seriji 1982–2026.

Devedeset četiri procenta mediteranskog basena zabeležilo je temperature iznad proseka od 1993. do 2022. godine, a u zapadnom sektoru, anomalije su lokalno dostigle približno +3°C.

Krajem avgusta slika je postala složenija – bilten Merkator okeana od 29. avgusta izvestio je o slabljenju nivoa mora između Gibraltara i Balearskih ostrva, stabilnijim uslovima u drugim oblastima i novim ozbiljnim klasterima u blizini Sicilijanskog moreuza i Jadranskog mora.

„Zato je ispravno govoriti o značajnoj akumulaciji toplote i još uvek značajnim anomalijama, ali ne i o jednoliko ključajućem Mediteranu”, navodi se u saopštenju.

Dodaje se i da je 22. avgusta, dnevna ekstrapolarna globalna temperatura površine okeana dostigla je 21,10 stepeni, što je najviša temperatura u seriji Era5 od 1979. godine.

Pojašnjava se da toplota nije ograničena samo na površinu mora, već i na podatke o dubini, pa tako početna analiza za Ligursko more pokazuje, u poređenju sa julom 1993-2016, prosečnu anomaliju od približno +1,7 stepeni u sloju između 0 i 70 metara, što je i dalje blizu +0,8 stepeni na 70 metara.

Konzorcijum objašnjava da „termalna anomalija mora može da oslobodi više toplote i vodene pare u niže slojeve atmosfere, posebno kada vetar i kontrast vazduha i mora pogoduju razmeni, povećavajući vlažnost i dostupnu energiju. Ali to nije dovoljno da automatski generiše brojnije, stacionarne ili ponavljajuće grmljavinske oluje ili da lokalizuje jaku oluju: da bi se stvorili grmljavinski oblaci, potrebna je atmosferska konfiguracija sposobna za podizanje vazduha putem konvekcije, konvergencije vetra, transporta vlage, nestabilnosti i interakcije s planinama. Međutim, more može da pojačati ove epizode”, dodaje se u saopštenju.

Toplota utiče ne samo na površinu mora, već i na podatke o dubini.

Početna analiza za Ligursko more pokazuje, u poređenju sa julom 1993-2016, prosečnu anomaliju od približno +1,7°C u sloju između 0 i 70 metara, što je i dalje blizu +0,8°C na 70 metara.

„Ovaj višak toplote predstavlja procenjenu količinu od 8,2 eksadžula energije: po redu veličine, približno 1,8 puta više energije dostupne za konačnu potrošnju Italije 2024. godine“, rekao je Frančesko Menegucoistraživač CNR-IBE i komesar za konzorcijum Lamma-CNR.

„Ova energija tehnički ne može biti povratna i nije akumulirana samo 2026. godine, već je višak u poređenju sa klimatologijom. Slična anomalija, koja takođe utiče na duboke vode, traje duže od suptilnog zagrevanja površine, iako mešanje i razmene sa atmosferom mogu da je preraspodele ili ublaže u narednim nedeljama“, dodao je on.