Bauer najavila delovanje protiv IGGÖ, pa ublažila svoju izjavu

Ministarka za integraciju u Vladi Austrije Claudia Bauer najavila je da će se zalagati za zabranu Muslimanske braće i drugih islamističkih organizacija u Austriji, u skladu sa zabranom takozvanog političkog islama.

Bauer je podsetila da takva udruženja i dalje mogu da se osnivaju iako su njihovi simboli zabranjeni, ukazujući na potrebu za delovanjem.

Ona je dodala da bi Islamska verska zajednica u Austriji (IGGÖ) mogla da bude pogođena zabranom političkog islama.

„Verujem da se to ne može isključiti“, rekla je Bauer u intervjuu za agenciju APA.

Bauer ublažila izjavu nakon pisma islamskih organizacija

Ministarka Bauer ublažila je svoju izjavu u vezi moguće zabrane  Islamske verske zajednice (IGGÖ), nakon pisma koje su uputile deset islamskih verskih organizacija koje su deo te krovne institucije.

U zajedničkoj izjavi odbacili su „opšte optužbe“.

„Svako ko govori o navodnoj radikalizaciji mora navesti konkretne činjenice i proverljive slučajeve. Verske zajednice poštuju Ustav, vladavinu prava i dijalog, ali očekujemo isto poštovanje prema zakonski priznatoj islamskoj verskoj zajednici“, podvukle su islamske organizacije.

Istovremeno, verske zajednice su se „jasno“ obavezale na zajedničku borbu protiv ekstremizma i radikalizacije.

„Naše verske zajednice, sa preko 300 džamija širom Austrije, sarađuju sa državnim vlastima i godinama aktivno doprinose prevenciji, obuci imama i društvenoj koheziji“, dodaje se u otvorenom pismu.

Islamske organizacije su istakle da je IGGÖ zakonom priznata verska organizacija, koja je zvanični predstavnik muslimana u Austriji.

Bauer je, u intervjuu za radio „Oe1“, sada rekla da se zabrana Islamske verske zajednice Austrije (IGGÖ) čak ni ne razmatra.

Ali, dodala je, IGGÖ se sastoji od predstavnika različitih organizacija, koje bi svakako mogle biti radikalne.

Za APA je dalje kazala da je teškoća sa političkim islamom u činjenici da je „postepeno infiltriran čak i u već uspostavljene institucije“.

Bauer zahteva jasno izjašnjavanje verske zajednice o tome „gde se povlači granica“ i navela da je u prošlosti videla „malo ili ništa“ u vezi sa merama protiv radikalizacije i ekstremizma.

Njena izjava naišla je na negodovanje kod koalicionog partnera, Socijaldemokratske partije Austrije (SPÖ).

Generalni sekretar socijaldemokrata Klaus Seltenheim poručio je da ne može zamisliti zabranu Islamske verske zajednice, dok je federalni generalni direktor Klaus Zeltenhajm poručio ministarki da će se „zalagati za manje fokusiranja na naslove prilikom davanja izjava“.

Rekao je da „ne može da zamisli“ takvu zabranu.

Gradonačelnik Beča Mihael Luwdig poručio je da je važna borba protiv ekstremizma, bilo da je reč o islamističkom ili desničarskom, i da se nijedan oblik ekstremizma neće tolerisati.

„Upravo zato se u ovoj debati mora napraviti jasna razlika. Islamska verska zajednica u Austriji je zakonski priznato, zvanično predstavničko telo muslimana u zemlji. Pretnja istim merama koje se koriste protiv ekstremističkih organizacija je korak koji ja, kao gradonačelnik, ne mogu da podržim“, izjavio je Ludvig za APA.

Generalni sekretar Slobodarske partije Austrije (FPÖ) Michael Schnedlitz doveo je u pitanje da li je predlog ministarke Bauer uopšte koordinisan sa druga dva koaliciona partnera ili će na kraju rezultirati još jednim „katastrofalnim minimalnim kompromisom“ koji bi bio neefikasan u borbi protiv političkog islama.

On je preporučio Bauer da jednostavno sprovede nacrt zabrane koji je pre više godina izradila Slobodarska partija.

Vlada je nedavno prekinula saradnju sa agencijom za deradikalizaciju Derad, navodeći kao razlog njene veze sa ideologijom Muslimanske braće, na šta su ukazale bezbednosne službe Austrije.

Bauer poručuje da Muslimanska braća moraju biti zabranjena i praćena zbog onoga što jesu – „teroristička organizacija čiji je primarni cilj postepena islamizacija naših evropskih država“.

Islamističke organizacije Hezbolah i Hizb ut-Tahrir (HuT) takođe treba da budu zabranjene, a druge su još uvek u fazi preispitivanja, dodala je ministarka.

Zato kaže da je pored zabrane političkog islama, neophodno „duboko se pozabaviti različitim oblastima prava“, kao što su versko, udruživanje, okupljanje i imigraciono pravo.

Precizna definicija političkog islama je neophodna za samu zabranu, jer cilj nisu obični vernici, već oni sa ekstremističkim ideologijama, kao i „da se niko ne pusti na slobodu samo zato što smo bili previše blagi“, objasnila je ministarka.

Ekspert za ustavno pravo Peter Bußjäger, međutim, skeptičan je u pogledu stvaranja pravno obavezujuće formulacije.

Bauer smatra da je definicija Dokumentacionog centra za politički islam „veoma pogodna“ i održiva osnova za delovanje.

Ona definiše politički islam kao „ideologiju dominacije koja teži da transformiše ili utiče na društvo, kulturu, državu ili politiku na osnovu vrednosti i normi koje njeni zagovornici smatraju islamskim, ali koje su u suprotnosti sa principima demokratske vladavine prava i ljudskih prava“.

„Zabrana bi trebalo da obezbedi sredstvo za zaštitu, na primer, kada demonstracije pozivaju na uspostavljanje teokratije i time uništenje Republike i naše vladavine prava“, rekla je Bauer. Zabrana političkog islama – zajedno sa zabranom marame za decu – takođe je važna zbog kulturnih sukoba u školama. Štaviše, islamistički i desničarski ekstremistički akti su se uvećali.