Broj stranih đaka u Austriji raste – u delovima Beča ih je čak 74 odsto

Sve je više stranih đaka u Austriji, a u poslednje dve decenije njihov broj se više nego udvostručio.

Dok je 2006. godine iznosio oko devet procenata, danas je približno 21 procenat stranih đaka u austrijskim školama, pokazuju podaci Austrijskog integracionog fonda (ÖIF).

U apsolutnim brojevima, to je 238.500 od ukupno skoro 1,14 miliona učenika.

Kada je reč o pokrajinama, Donja Austrija ima najmanji procenat stranih đaka sa 13,7 procenata, dok Beč ima najveći udeo sa 38,1 procenat.

Međutim, brojke znatno variraju čak i unutar glavnog grada – u Ottakringu i Favoritenu, više od polovine đaka ima strano državljanstvo, dok je u „bogatijim“ okruzima poput Hitzinga i Josefstadta to samo oko četvrtine.

Strano državljanstvo ne znači nužno da su deca rođena u inostranstvu – posebno zato što Austrija ima veoma restriktivan zakon o državljanstvu.

U zavisnosti od nacionalnosti, raspon je širok. Prema podacima ÖIF, 85 odsto mladih (mlađi od 20 godina) sa turskim državljanstvom rođeno je u Austriji, kao i 79 odsto onih sa pasošem Srbije.

Situacija je sasvim drugačija kada je reč o ukrajinskoj deci, od kojih su mnogi pobegli od rata – 93 odsto njih nije rođeno u Austriji.

Od najveće strane grupe mladih – onih sa sirijskim državljanstvom (46.000) – 34 odsto je rođeno u Austriji.

Značajne razlike su uočljive kada se brojke razlože po tipu škole.

Učenici sa stranim državljanstvom su očigledno najviše zastupljeni u školama za decu sa posebnim potrebama Sonderschule (32,3 odsto), politehničkim školama (31,6 odsto) i takozvanim srednjim školama Mittelschule (24,7). Nasuprot tome, njihov udeo je relativno nizak u AHS-u i BHS-u.

ÖIF takođe prikuplja podatke o maternjem jeziku đaka, a oni pokazuju da 26 odsto učenika kod kuće ne govori nemački već neki drugi jezik, a najčešći je, kako navode austrijske vlasti  bosanski-hrvatski-srpski (5,2 odsto) i turski (4,5 odsto).

U dugoročnom poređenju, ovo predstavlja značajno povećanje – 2006. godine, udeo je bio oko 16 procenata. Međutim, gledajući samo skoriju prošlost, poslednjih godina je primećen blagi pad. Najveći broj učenika koji navode jezik koji nije nemački kao svoj primarni jezik dostignut je 2021. godine sa 27 procenata.

Nemački jezik je najzastupljeniji u školama u Koruškoj i Tirolu, gde, prema poslednjim podacima iz školske 2024/25. godine, samo oko 17 procenata učenika govori drugi jezik kod kuće.

U Beču je, međutim, tak udeo na 49 odsto, a u pojedinim delovima grada đaci kojima nemački nije maternji jezik čine većinu.

Udeo đaka kojima nemački nije maternji jezik u Simmeringu, Ottakringu i Favoritenu dostigao je 74 odsto.

Islam najzastupljenina vera u školama

Statistika ÖIF pokazuje i da je islam trenutno najzastupljeniji među đacima – čak 42 odsto njih je islamske vere.

Oko 33 odsto učenika su hrišćanske veroispovesti, a taj broj i dalje opada. Među njima je najviše katolika – 16,7 odsto, pravoslavaca je 14,4 procenta, a protestanata 1,7 odsto. Udeo đaka bez verske pripadnosti nastavlja da raste i sada iznosi već 23,2 odsto.