Zakon o špijunima koči princip „usluga za uslugu“

Industrijska špijunaža, širenje dezinformacija, „potrošni agenti” – Austrija je raj za špijune, zbog čega vlada radi na novom zakonu čiji je cilj da im oteža posao.

Trenutna situacija malo podseća na Džejmsa Bonda ili scene iz filma „Treći čovek“, špijunaža se danas odvija putem interneta, a Austrija je veoma tražena meta.

Razlozi za to su geografski položaj, članstvo u EU, bogatstvo tehnološkog znanja i činjenica da se sedišta nekoliko međunarodnih organizacija – poput UN-a – nalaze u Beču.

Međutim, pravni okvir za suzbijanje agenata i dalje je zaglavljen u eri filma „Treći čovek“.

Stranim špijunima je „život u Austriji i dalje previše lak”, kaže Jörg Leichtfried, državni sekretar zadužen za ovu oblast.

On je, u izjavi za „Kronen Zeitung“, rekao da je gotov nacrt zakona, koji trenutno prolazi kroz fazu „političkog usaglašavanja”.

To znači da koalicioni partneri ÖVP, SPÖ i NEOS treba da se dogovore o sprovođenju zakona, a do toga još nije došlo, iako se sve stranke slažu, iz tipično austrijskog razloga.

Do sada je špijunaža predstavljala krivično delo samo ako je bila usmerena konkretno protiv interesa Austrije. Sada se proširuje član 256 Krivičnog zakonika („Tajna obaveštajna delatnost na štetu Austrije”). Kazne se više neće odnositi samo na špijuniranje same Republike; zakon će obuhvatiti i svakoga ko špijunira za tajnu obaveštajnu službu na štetu nekog tela, institucije ili agencije EU, ili na štetu bilo koje druge nadnacionalne ili međuvladine organizacije sa sedištem u Austriji, uz pretnju zatvorskom kaznom u trajanju od šest meseci do pet godina.

Time se obuhvat zakona proširuje na kancelarije i agencije EU smeštene na austrijskom tlu – uključujući Evropsku komisiju i Evropski parlament – kao i na institucije Ujedinjenih nacija. Za postojanje krivičnog dela dovoljna je i sama teoretska mogućnost da bi Republika mogla pretrpeti štetu.

Takođe se menja i definicija špijunaže: ona se sada definiše kao „radnja koja može stvoriti rizik od štete po ugled, bezbednost, prosperitet ili druge konkretne i značajne interese”.

Krivičnim delom će se smatrati i regrutovanje „agenata nižeg ranga” ili „potrošnih agenata”. Reč je o pojedincima koji se identifikuju putem društvenih mreža i angažuju za relativno jednostavne operacije.

Oni imaju malo saznanja o pozadini svojih operacija, često se angažuju samo jednom, a njihov motiv je jednostavan – novac.

Kazne za sabotažu – poput nanošenja štete imovini ili ometanja rada računarskog sistema – takođe će biti „značajno pooštrene”.

Predlog zakona oko kojeg postoji saglasnost svih stranaka u vladajućoj koaliciji se ipak ne primenjuje, i to zbog austrijskog principa “usluga za uslugu”.

„Izmena zakona u ovoj oblasti nije samo hitno potrebna, već je i odavno trebalo da bude usvojena”, ističe Leichtfried.

Međutim, nacrt zavisi od principa „usluga za uslugu”. Drugim rečima: iako postoji saglasnost o suštini, inicijativa je potekla od samo jedne stranke — u ovom slučaju, SPÖ. Takve mere prolaze samo ako se i drugim strankama ispuni neka želja.

Kako rade moderni špijuni

Danas strani agenti ne stižu „Aston Martinima” niti ležerno sede u barovima naručujući votka-martini „mućkan, a ne mešan”. Umesto toga, često sede za radnim stolovima i koriste društvene mreže za regrutovanje pojedinaca u ekstremističke grupe, vršenje nadzora ili uticanje na javno mnjenje – na primer, putem brojnih lažnih naloga. Sajber-napadi usmereni na prikupljanje informacija, iznudu, onesposobljavanje kritične infrastrukture, širenje dezinformacija (sve češće uz pomoć veštačke inteligencije), upotrebu trolova i botova, kao i „haktivizam” – odnosno upade u računarske sisteme – predstavljaju širok spektar savremenih špijunskih aktivnosti.

Šteta koja iz toga proizlazi je ogromna. Samo u oblasti industrijske špijunaže, procenjena šteta po Austriju iznosi deset milijardi evra godišnje. Zemlja je glavna meta, pri čemu se obim štete desetostruko povećao između 2015. i 2024. godine. Oko dve trećine uključenih agenata su takozvani „insajderi” – pojedinci koje je kompanija angažovala ili koji su se u nju infiltrirali.