Pre 25 godina izveden najgori teroristički napad u istoriji SAD koji je promenio svet

Na današnji dan pre 25 godina, 11. septembra 2001. godine 19 terorista, povezanih sa Al Kaidom, otelo je četiri aviona i izvelo samoubilačke napade na tlu SAD, u kojim je skoro 3.000 ljudi poginulo, a nakon kojih je ubrzo je usledio odgovor Sjedinjenih Država – u formi vojne invazije na Avganistan koja je okončana u avgustu 2021., povlačenjem poslednjih američkih trupa, nakon čega su talibani ponovo preuzeli kontrolu nad zemljom.

Napad 11. septembra je najgori teroristički napad koji su Sjedinjene Države pretrpele u svojoj istoriji, koji je umnogome uticao i trasirao put kojim će ići spoljna politika jedine tadašnje supersile.

U utorak 11. septembra 2001. u 8.45 po lokalnom vremenu, vedro nebo iznad Njujorka zaparao je „boing 767“ kompanije „Amerikan erlajns“ koji se sa 75.000 litara goriva zakucao u severnu kulu Svetskog trgovinskog centra.

Udar je ostavio otvorenu, plamteću rupu blizu 80. sprata. Samo 18 minuta kasnije evakuacije oba nebodera prekinuo je drugi „boing 767“ iste kompanije koji se pojavio na nebu, oštro skrenuo i udario u južnu kulu negde oko 60. sprata.

Dok su milioni ljudi uživo ili preko TV ekrana gledali šta se dešava u, sada već očiglednom, terorističkom napadu, treći avion „Amerikan erlajnsa“ na letu 77 kružio je iznad Vašingtona pre nego što je u 9.45 udario u zapadno krilo Pentagona.

Eksplozija koja je usledila izazvala je veliki požar i urušila deo džinovske betonske zgrade u kojoj se nalazi Ministarstvo odbrane SAD.

Teroristi su oteli i četvrti avion. Međutim, kako je let 93 „Junajted flajta“ kasnio sa poletanjem, putnici su saznali o dešavanjima u Njujorku i Vašingtonu. Shvativši da je i njihov avion otet, nekolicina putnika i članova posade pokušala je da vrati kontrolu nad letelicom.

Kada su teroristi shvatili o čemu se radi i da najverovatnije neće uspeti u svojoj nameri, okrenuli su avion i srušili ga na polje blizu Šenksvila u zapadnoj Pensilvaniji.

Manje od 15 minuta nakon što je avion pogodio Pentagon, situacija u Njujorku poprimila je još gore razmere. Čelična konstrukcija južne kule Svetskog trgovinskog centra nije izdržala oštećenja i ogromnu temperaturu i urušila se pod svojom težinom.

Ista sudbina zadesila je i severnu kulu u 10 časova i 30 minuta. Od ljudi koji su u vreme rušenja nebodera bili u njima preživelo je samo šestoro.

Ukupno 2.996 ljudi poginulo je u napadima 11. septembra, uključujući 19 terorista. U udaru na Svetski trgovinski centar i posledičnom rušenju Kula bliznakinja život su izgubile 2.763 osobe, među kojima su bila 343 vatrogasca i zdravstveno osoblje i 60 policajaca.

U napadu na Pentagon poginulo je 189 ljudi, uključujući sve na letu 77. Još 44 je poginulo u padu aviona u Šenksvilu.

Neposredno posle napada sumnja za organizaciju pala je na terorističku organizaciju Al Kaidu. Uprkos tome što je njen vođa isprva demantovao uključenost, on je kasnije preuzeo odgovornost, a kao razlog je naveo američku podršku Izraelu, prisustvo trupa SAD u Saudijskoj Arabiji i sankcije protiv Iraka.

Američka administracija zahtevala je od Avganistana njegovo izručenje, ali su vlasti te zemlje odbile da isteraju Al Kaidu i Bin Ladena.

Predsednik SAD Džordž Buš pokrenuo je Rat protiv terorizma – kampanju koja uključuje vojne i diplomatske akcije sa ciljem sprečavanja širenja terorizma. Zvanični naziv bio je „Operacija: Trajna sloboda“, a započeta je već 7. oktobra vojnom invazijom na Avganistan.

U roku od dva meseca, američka vojska i njeni saveznici zbacili su sa vlasti talibanski režim, ali je rat protiv Al Kaide nastavljen.

Osama bin Laden ostao je u bekstvu sve do 2. maja 2011, kada su ga američki specijalci pronašli u njegovom skrovištu u Abotadu u Pakistanu.

Predsednik Barak Obama najavio je početak povlačenja trupa iz Avganistana, koje je okončano 10 godina kasnije – u avgustu 2021., nakon čega su talibani ponovo preuzeli vlast.

Ovi teroristički napadi su označili „rađanje modernog džihadizma” i nastavljaju da služe kao model teroristima, kaže stručnjak za borbu protiv terorizma Nicolas Stokhammer u razgovoru za agenciju APA.

Međutim, najveća pretnja Evropi danas dolazi od „pojedinaca koji su se samostalno radikalizovali”. Očekuje se da će veštačka inteligencija i dronovi vrlo brzo imati značajnu ulogu.

Činjenica da su avioni, koje su oteli teroristi Al Kaide, usmereni na Svetski trgovinski centar u Njujorku i Pentagon u Vašingtonu, predstavlja „majku svih terorističkih napada, da tako kažemo – u pogledu obima, intenziteta i, pre svega, posledica”, objašnjava akademski direktor Centra za proučavanje terorizma i ekstremizma na Univerzitetu Donau u Kremsu.

„Logistika je bila ogromna, a planiranje izuzetno složeno”, što je zahtevalo višegodišnji rad glavnih organizatora – Osame bin Ladena i Kalida Šeika Muhameda.

Napad je „pokrenuo dinamiku koja traje do danas”. Njegov uticaj kao modela i mobilišući efekat na globalnu džihadističku scenu i dalje su prisutni – na primer, na relevantnim džihadističkim internet forumima. Međutim, 11. septembar je označio i početak „rata protiv terorizma”, dodaje Stokhammer. Taj rat, koji je trajao gotovo 20 godina, doveo je do vojnih intervencija u Avganistanu i Iraku koje su – prema podacima Univerziteta Braun – koštale oko osam biliona američkih dolara (6,9 biliona evra) i rezultirale smrću gotovo dva miliona ljudi.

Pored toga, SAD su pooštrile zakonodavstvo za borbu protiv terorizma kao odgovor na napade od 11. septembra. „Patriotski zakon” (Patriot Act) omogućava američkim vlastima sprovođenje nadzora velikih razmera. Obelodanjeno je, na primer, da je američka obaveštajna agencija NSA prisluškivala i mobilni telefon bivše nemačke kancelarke Angele Merkel. S druge strane, američke obaveštajne službe dele svoja saznanja.

„Ako posmatramo samo Austriju: od osam terorističkih zavera sprečenih u poslednje tri do četiri godine, sprečavanje velike većine – najmanje sedam – može se pripisati obaveštajnoj saradnji sa američkim vlastima. Pojedinačni akteri nižeg ranga” predstavljaju najveću pretnju”, naglasio je Stockhammer.

Međutim, prema rečima stručnjaka, rat protiv terorizma – ili bolje rečeno njegov završetak – imao je i druge posledice: naglo povlačenje američkih trupa i njihovih saveznika iz Avganistana 2021. godine ostavilo je za sobom „pravi bezbednosni vakuum”. „Islamska država – Provincija Horasan” (ISPK ili ISKP) – trenutno „najznačajniji ogranak” terorističke organizacije IS – učvrstila je svoje pozicije u regionu Centralne Azije. Stokhamer objašnjava da gotovo svi scenariji napada povezanih sa IS u Evropi trenutno imaju veze sa ISPK-om. „Procene ukazuju na to da postoji između 10.000 i 15.000 boraca koji deluju u ime IS – Provincije Horasan. Ovaj ogranak je za nas relevantan jer su uspeli da prenesu oblik ’propagande delom’ kao svojevrsnu terorističku franšizu”, dodao je on.

Ideologija „virtuelnog kalifata” širi se putem salafističkih propovednika-influensera, kratkih video-snimaka i mimova na onlajn platformama kao što je TikTok. To se odvija na čak 40 jezika kako bi se mobilisali i regrutovali pojedinci u zemljama u kojima se ti jezici govore. Stokhamer naglašava da najveća pretnja Evropi i Austriji danas dolazi od tih „pojedinačnih aktera nižeg ranga” koji su radikalizovani putem interneta.

„Primećujemo da su napadači sve mlađi. Mladi ljudi – ponekad vođeni željom za avanturom, dosadom ili nedostatkom životnog cilja – postaju mete sadržaja na društvenim mrežama koji je posebno prilagođen njima”, objasnio je Stokhammer.

„Virtuelizacija terorizma” je, kako on primećuje, „najznačajniji razvojni momenat u vezi sa terorizmom još od napada 11. septembra.” To znači da se svaki korak – od prvog kontakta sa ekstremističkom ideologijom, preko regrutacije, mobilizacije i radikalizacije, pa sve do samog planiranja terorističkih akata – odvija onlajn.

Ovome se pridodaje i uloga veštačke inteligencije kao izvora inspiracije za teroriste. Nove tehnologije, poput oružja štampanog na 3D štampačima, dronova i sličnog, sve češće nalaze primenu u planiranju i izvođenju terorističkih operacija. „To ćemo tek videti. Proces je već počeo, ali će se znatno intenzivirati”, upozorava.

Islamska država je već koristila dronove u Siriji i Iraku u borbama protiv konvencionalnih vojnih snaga.

„I pre ili kasnije — procenjujem u naredne dve do tri godine — videćemo napade dronovima koje izvode islamistički teroristi“, naglasio je Stokhammer.

Ciljevi današnjih usamljenih islamističkih napadača su u suštini isti kao i ciljevi terorista Al Kaide iz 2001. godine. „Cilj globalnog džihadizma je uspostavljanje kalifata. Vizija koju zastupaju je trijumf islama nad drugim religijama i širenje islamističke ideologije nasilnim sredstvima — u suštini, mačem“, objasnio je on.

„Džihadistički narativ zastupa tezu da su muslimani izloženi napadima i ugnjetavanju od strane Zapada. Džihad – „sveti rat” – posmatra se kao „sveta dužnost islamista da se osvete”, ukazao je Stokhammer.

Iako su im ciljevi isti, postoje ideološke razlike između IS-a (Islamske države) i Al-Kaide. Na primer, Al-Kaida je kategorički odbijala da ubija muslimane tokom napada. Nasuprot tome, IS je od samog početka primenjivao nasilje nad muslimanskim „otpadnicima od vere” – uključujući šiite – i pokazivao „nemilosrdnu brutalnost”. Sve do perioda 2011–2012. godine, kada je IS nastao iz ogranka Al-Kaide u Iraku, Al-Kaida je bila vodeća globalna džihadistička organizacija. Kasnije ju je IS postepeno potisnuo u drugi plan. Ipak, Al-Kaida ostaje značajan faktor van Evrope, posebno u Aziji i delovima Afrike.

U Africi – kontinentu na kojem se dešava najveći broj terorističkih napada – postoje znaci da islamizam nastavlja da jača. „U zemljama kao što su Mali, Niger, Somalija i Burkina Faso, između ostalih, svedoci smo ponovnog uspona IS-a”, objašnjava Stokhamer.

Ipak, islamizacija napreduje i van tih regiona. „Akteri povezani sa takozvanim političkim islamom – ili ’legalističkim islamizmom’, da upotrebimo stručni termin, poput Muslimanskog bratstva, organizacije ’Millî Görüş’ i drugih – pokušavaju da subverzivno potkopaju državu i pripreme teren za islamizaciju u našem delu sveta”, kaže Stokhammer.

On savetuje pravnim državama da „prihvate izazov i suprotstave se tome svim raspoloživim sredstvima”. Zabrana političkog islama i označavanje relevantnih grupa – poput Muslimanskog bratstva – kao „ekstremističkih organizacija” ima „potpunog smisla sa stanovišta vladavine prava, ali pre svega sa bezbednosnog aspekta; na kraju krajeva, politički islam deluje kao ideološki katalizator nasilja motivisanog islamističkim idejama”. Istovremeno, međutim, integracija mladih ljudi migrantskog porekla i određenih verskih uverenja ostaje „glavni izazov” – što potvrđuju napad u Beču 2020. godine i osujećena zavera usmerena protiv Tejlor Svift.

Austrijske vlasti procenjuju da se broj „osoba od interesa” (potencijalnih bezbednosnih pretnji) u zemlji kreće u rasponu od „niže trocifrene brojke”.

Stokhammer objašnjava da postoje tri grupe. Pojedinci „visokog rizika” su oni koji bi mogli – i želeli – da izvedu teroristički napad u svakom trenutku; u okviru austrijskog islamističkog miljea ima oko 150 takvih osoba.

On procenjuje broj takozvanih osoba „rizika” na skoro 1.000 – misleći na one koji bi verovatno želeli da izvedu napad, ali (za sada) nisu u stanju da to učine. Pored toga, postoje pojedinci koji bi, u principu, mogli da razmatraju ideju o eventualnom izvođenju terorističkog napada, ali još nisu preduzeli konkretne korake u tom pravcu.