Od Despotovca do Alpa: Spojili srpsko selo i austrijski turizam i ostvarili san

Pre više od pola veka Ranisavljevići su bili tek jedan od bračnih parova koji su poželeli da privremeno odu u inostranstvo, zarade i vrate se u zemlju. Tada nisu mogli ni da naslute da će njihova odluka biti ona klica iz koje će se izroditi jedna uspešna i radom i trudom izgrađena porodična priča. Njihovi unuci Oliver i Nenad Ranisavljević ostvarili su san – izgradili uspešan ugostiteljski posao u Austriji i, ne zaboravljajući ko su i odakle su, spojili ga sa vođenjem porodičnog poljoprivrednom imanja u Despotovcu.

„Moj brat Nenad i ja potičemo iz skromne seljačke porodice iz malog sela Lomnica, u opštini Despotovac, u srcu Resavskog okruga. Naša porodična priča između Srbije i Austrije, međutim, počela je mnogo pre nas“, priča Oliver Ranisavljević za Nit.

Još šezdesetih godina prošlog veka, njegovi deda i baba doneli su odluku da privremeno odu u Austriju na rad, sa jednostavnim planom – da ostanu četiri godine, zarade dovoljno novca kako bi sebi olakšali težak poljoprivredni život i obezbedili neophodnu mehanizaciju i tehniku za rad na porodičnom imanju u Srbiji.

Ipak, od planirane četiri godine nastale su tri generacije koje danas žive i rade u Austriji.

„Ta jedna rečenica možda najbolje opisuje sudbinu mnogih porodica sa naših prostora koje su svojevremeno krenule u inostranstvo sa namerom da ostanu samo privremeno, a onda su, korak po korak, tamo izgradile nove živote. Ipak, bez obzira na to koliko je vremena prošlo i koliko generacija odraslo u Austriji, naša veza sa Lomnicom, Despotovcem i Srbijom nikada nije prekinuta“, priznaje naš sagovornik.

Nije taj životni put bio ni kratak ni jednostavan, ali su se u porodici Ranisavljević uvek negovale porodične vrednosti, zajedništvo, upornost i čuvala svest da se sve stiče sopstvenim radom.

„Prošli smo dug put — od malog srpskog sela i porodičnog poljoprivrednog imanja, preko godina rada i borbe za radnička prava u Austriji, pa sve do ostvarenja jednog velikog sna – da porodično postanemo vlasnici hotela u jednom od najpoznatijih skijaških regiona austrijskih Alpa“, kaže Oliver.

Priča da su prvi ozbiljniji korak u turističkom biznisu bila su tri apartmana u čuvenom Kitzbühelu, jednom od najpoznatijih i najekskluzivnijih turističkih mesta u Austriji, koje mnogi nazivaju stecištem bogatih i poznatih.

Odluka koja je promenila život

Ali, nije uvek lako pokrenuti sopstveni posao.

„Brat i ja smo oduvek želeli da pokrenemo zajednički porodični posao. Pokušavali smo više puta i nije svaki pokušaj bio uspešan. Bilo je ideja koje nisu zaživele i planova koji se nisu ostvarili, ali nismo odustajali. Ovoga puta našli smo se na pravom mestu u pravo vreme i doneli odluku koja je promenila naš život“, rekao je Ranisavljević.

U decembru prošle godine preuzeli su hotel u mestu Stuben am Arlberg, u pokrajini Forarlberg, u srcu jednog od najvećih i najpoznatijih skijaških regiona u austrijskim Alpima.

Njihov hotel raspolaže sa 35 ležajeva i restoranom kapaciteta do 150 mesta, a nalazi se u samom centru malog, tradicionalnog alpskog sela Štuben.

Neposredno pored hotela nalazi se žičara Albona 1, preko koje gosti mogu pristupiti čitavom regionu Ski Arlberg, koji obuhvata čuvena mesta Sankt Anton, Sankt Kristof, Cirs i Leh, sa više od 380 kilometara skijaških staza.

„Posebna prednost našeg hotela jeste njegova izuzetna lokacija. Nakon celog dana provedenog na skijalištu, gosti se mogu vratiti skijaškom stazom koja se završava na svega desetak metara od hotela“, navodi Oliver Ranisavljević.

U sklopu hotela nalazi se i mali spa-centar sa finskom saunom i parnim kupatilom, gde gosti mogu da se odmore i opuste nakon dana provedenog na snegu.

U hotelskom restoranu priprema se isključivo tradicionalna austrijska i tirolska kuhinja, jer vlasnici žele da gostima pruže autentičan doživljaj alpske tradicije i gostoprimstva.

„Iako živimo i radimo u Austriji, nikada nismo zaboravili svoje korene, svoj narod, Srbiju i naše rodno selo Lomnicu u opštini Despotovac. Za nas uspeh nema punu vrednost ako ga ne možemo podeliti sa porodicom i ako njime ne možemo pomoći ljudima iz kraja iz kojeg potičemo“, rekao je Ranisavljević.

Prava su porodična firma – u hotelu rade oba brata – kao vlasnici, Oliverova supruga, njihovi roditelji, ali i njihova braća, rođaci i bliski ljudi iz Srbije, kao kućni tehničari, kuvari i konobari.

Posebno su ponosni što su uspeli da im svima obezbede sezonske radne dozvole i vize, čime su im omogućili da tokom zimske sezone zarade više nego što bi u istom periodu mogli u Srbiji. „Na taj način ne pomažemo samo našim bližnjima i njihovim porodicama, već posredno doprinosimo i našoj matici, jer novac koji zarade u Austriji nose nazad u Srbiju, gde ga troše, ulažu i njime obezbeđuju bolji život svojim porodicama“, ukazuje Ranisavljević na nešto sto možda nije svojstveno svim poslodavcima.

Priča da ni prilikom dobijanja sezonskih radnih dozvola nisu imali previše administrativnih prepreka, već samo podršku službe za zapošljavanje u Bludencu, kao i Privredne komore.

Najveći izazov, kaže, predstavljalo je blagovremeno dobijanje termina u Ambasadi Austrije u Beogradu, jer se zahtev za vizu mora podneti u matičnoj zemlji, a zbog kratkih rokova i početka zimske sezone bilo je neophodno da radnici dobiju termine na vreme kako bi mogli blagovremeno da počnu sa radom.

Ali, i taj izazov je prevaziđen, pa su vize i dozvole uspešno obezbeđene.

Proširenje posla

Ambicije braće Ranisavljević se, međutim, ne završavaju ovde.

Trenutno su u pregovorima za preuzimanje još dva hotela u Alpima Forarlberga, koji rade isključivo tokom letnje sezone jer se nalaze na nadmorskoj visini od oko 2.800 metara.

„Ostvarenjem tog plana mogli bismo našim rođacima i bliskim ljudima iz Srbije, koji već rade sa nama tokom zime, da omogućimo posao i u letnjoj sezoni. Tako bi imali priliku da tokom većeg dela godine rade u okviru naše porodične firme i svojim radom obezbede kvalitetniji i sigurniji život za sebe i svoje porodice u Srbiji“, optimističan je Oliver.

Tri generacije čuvaju porodičnu tradiciju

Oni što Ranisavljeviće izdvaja jeste činjenica da i pored razvoja hotelskog posla u Austriji, nisu napustili ono od čega je sve počelo i od čega su njihovi preci živeli — porodično poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji.

Već treću generaciju bave se proizvodnjom voćnog destilata od šljive, odnosno tradicionalne srpske rakije, i to isključivo od autohtone sorte šljive ranke.

„Za mene to nije samo proizvodnja, već nastavak porodične tradicije i neposredna veza sa zemljom iz koje potičemo. Lično vodim čitav proces — od brige o voću i pripreme, preko berbe, pa sve do pečenja rakije i dobijanja gotovog proizvoda“, opisuje Oliver.

Hotelski posao u Austriji im omogućava da se ozbiljno posvete i porodičnoj tradiciji u Despotovcu – hotel posluje sezonski, a priprema voća, berba i pečenje rakije odvijaju se upravo u periodima kada hotel ne radi.

Tako su se na prirodan način spojila dva naizgled različita sveta — tradicionalno srpsko selo i turizam u austrijskim Alpima.

„Naš gotov destilat nudimo i gostima u hotelu, pa se tako deo ukusa i tradicije našeg zavičaja našao i u srcu austrijskih Alpa“, ističe.

Pored toga, ostvarili su saradnju sa jednom vinarijom iz Braničevskog okruga u Srbiji, pa njihovo vino brendiranje svojom etiketom i nude ga gostima kao kućno vino, ali i kao poklon koji mogu da ponesu nakon boravka u hotelu.

„Na taj način želimo da našim gostima predstavimo ne samo austrijsku i tirolsku kuhinju već i deo srpske tradicije, kvaliteta i ukusa. Za nas je posebno važno što kroz naš hotel možemo da promovišemo proizvode iz Srbije i da gostima iz različitih zemalja približimo ono što dolazi iz našeg zavičaja“, navodi sagovornik.

Put ove porodice od malog sela u Resavskom okrugu do hotela u srcu austrijskih Alpa dokaz je da poreklo ne određuje granice čovekovih mogućnosti.

Kako i Oliver kaže, do uspeha nisu došli preko noći – bilo je neuspelih pokušaja, prepreka, neizvesnosti i teških odluka, ali ih je uvek vodila vera da se radom, upornošću i porodičnim zajedništvom može stići daleko.

„Za nas hotel nije samo posao. On je porodična priča, rezultat dugogodišnjeg rada tri generacije i dokaz da se, bez obzira na to odakle čovek potiče, mogu ostvariti veliki ciljevi — a da se pritom nikada ne zaborave porodica, zavičaj i koreni. Od naših dede i babe, koji su šezdesetih godina krenuli u Austriju sa namerom da ostanu samo četiri godine i zarade za bolji život na selu, do današnje, treće generacije koja živi i radi između Srbije i Austrije, jedna stvar se nije promenila – svest o tome odakle potičemo. I zato, gde god da nas život i posao odvedu, Lomnica, Despotovac i Srbija ostaju deo nas“, zaključio je Oliver Ranisavljević.