Izveštaj o azilu – Više od 38.000 deportacija od januara 2024.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije objavilo je nove podatke o azilu, a u izveštaju se ukazuje da je od januara 2024. deportovano više od 38.000 lica.

Prema podacima Ministarstva, 10.440 ljudi moralo je da napusti Austriju od početka godine do kraja avgusta, a njih 5.275, ili 51 odsto, deportovano je prinudno. Oko 48 odsto deportovanih imalo je presude za krivična dela u Austriji.

Poređenja radi, u tom periodu podneto je 6.512 zahteva za azil – znatno manje od broja deportacija.

Slobodarska partija Austrije (FPÖ) zatražila je precizniji izveštaj Ministarstva, koji pokazuje da je više od 38.000 ljudi deportovano iz Austrije od januara 2024. godine.

I u ovoj grupi, oko polovina deportovanih imala je jednu ili više presuda za krivična dela.

Značajni su i troškovi nastali usled deportacija. Za prinudnu deportaciju 2024. godine potrošeno je ukupno 1,863 miliona evra. Prošle godine to je državu koštalo 1,599 miliona, a od početka ove godine troškovi iznose 611.000 evra. Programi dobrovoljnog povratka u tom periodu koštali su oko 13 miliona evra.

Pored toga, u prvoj polovini ove godine podneto je oko 2.200 prvobitnih zahteva za azil, što predstavlja pad od 31,5 odsto u odnosu na prvu polovinu 2025. godine.

U avgustu je podneto svega 223 takva zahteva.

To je 47 odsto manje nego u avgustu 2025. godine (1.456).

U avgustu su najveći broj zahteva podneli državljani Sirije (231), pri čemu se ogromna većina odnosila na decu rođenu u Austriji.

Do kraja avgusta, 19.760 slučajeva traženja azila u ovoj godini već je okončano negativnom odlukom ili obustavom postupka.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, 645 osoba je dobrovoljno odustalo od zahteva za zaštitu i napustilo Austriju tokom trajanja postupka. Azil ili supsidijarna zaštita odobreni su u 7.990 slučajeva.

Zahvaljujući sveobuhvatnim merama vlade, trenutno samo 4.800 tražilaca azila prima osnovnu pomoć. Od tog broja, njih 780 je dobilo negativnu odluku i čeka na deportaciju. Početkom 2019. godine, oko 2.000 ljudi sa konačnom negativnom odlukom o azilu i dalje se nalazilo u sistemu osnovne pomoći.

Odgovor na poslaničko pitanje takođe pruža informacije o broju slučajeva spajanja porodice. U 2024. godini zabeleženo je 7.652 slučaja u ovoj kategoriji. Godinu dana kasnije, taj broj je iznosio svega 1.058; nakon uvođenja zabrane, broj je ponovo drastično opao, pa je do kraja maja iznosio 47. U periodu od 2024. do maja 2026. godine, u austrijskom sistemu za azil registrovano je 10.338 slučajeva takozvanih „naknadnih dolazaka” (dece rođene nakon dolaska tražilaca azila).

Za ministra unutrašnjih poslova Gerharda Karnera, ovi podaci ne pružaju „razlog za slavlje, već predstavljaju nalog za preduzimanje daljih koraka ka održivoj deportaciji”.

Shodno tome, Austrija sarađuje sa Nemačkom, Danskom, Holandijom i Grčkom na brzom sprovođenju procedura za azil i uspostavljanju centara za povratak u zemljama van Evrope.